Taj trgovac beše neznabožac. Videvši Juliju kao hrišćanku, on je savetovaše više puta da se odrekne Hrista i postane jednoverna s njim, ali Julija nikako na to ne pristajaše.
Pa kako Julija beše verna i pouzdana u službi, to je trgovac ostavi na miru i ne govoraše joj više o veri. Jednom trgovac natovari lađu robom, uze Juliju sobom, i krete morem u daleke strane radi trgovine.
Kada stigoše na Korziku, beše neki praznik neznabožački, i trgovac se pridruži skvernom žrtvoprinošenju, a Julija osta u lađi plačući što toliko ljudi žive u glupoj zabludi i ne poznaju istinu. No nekako neznabošci saznadu za nju, izvuku je iz lađe, iako se njen gospodar tome protivio, i počnu je strašno mučiti.
Odsekoše joj grudi i baciše na neki kamen, a potom raspeše je na krst, na kome sveta Julija predade duh svoj Bogu. Njena smrt bude objavljena angelom Božjim monasima na obližnjem ostrvu Margariti (ili Gorgoni), i oni pređu i česno sahrane telo mučenice.
Mnoga čudesa projavljivala su se na grobu svete Julije kroz vekove i vekove, a i ona se sama nekima javljala iz onoga sveta. Česno postrada u VI veku. Posle mnogo godina htedoše verni sazidati novu crkvu, na jednom drugom mestu, u čast svete Julije, pošto stara crkva beše i tesna i oronula.
Sabraše, dakle materijal: kamen, ciglu, pesak i ostalo što treba na tom novom mestu. Ali se dogodi da noću uoči onog dana, kada su nameravali temelj položiti, sav onaj materijal beše nevidljivom rukom prenet do one stare crkvice. U nedoumici, ljudi opet preneše materijal na ono novo mesto, no opet se dogodi isto: materijal se obre na starom mestu pored stare crkve. I videše noćni stražari neku presvetlu devojku kako na belim volovima prevozi materijal ka staroj crkvi. Iz ovoga razumeše svi, da sveta Julija ne želi da joj se crkva zida na drugom mestu, te porušiše staru crkvu, i na tom istom mestu podigoše novu.