Uskraćenost zadovoljenja jedne od osnovnih potreba – potrebe za bezbednošću, redukuje kritičku misao, a pravilno dozirana dnevna kura straha čoveka transformiše u non-stop alertiranu zver. Spreman, pozor i ono konstantno odlagano: sad! čini atmosferu predstave napetom i nepodnošljivom sve do njene kulminacije kada sistemom dirigovana paranoja postaje cool image zastrašenosti, kada paranoja postaje šik.
Prepadnuta manekenka poluotvorenih usana i širom otvorenih očiju zuri u kameru, tačnije: kroz kameru, u opasnost koja joj preti.