Posle višegodišnje pauze, Hari Varešanović se sa svojim bendom vratio u Beograd i započeo seriju od četiri koncerta u Sava centru. Prvi nastup doneo je očekivano dobru atmosferu, ali i dilemu – da li je zalogaj koji su zagrizle popularne Sarajlije ipak previše krupan?
Kada se zakaže serija koncerata, očekuje se da bar prvi od njih bude krcat – ovoga puta nije bilo tako. Oko 2.500 ljudi ispunilo je tek oko dve trećine sale, pa se tu možda krije pravi odgovor na učestalo pitanje zbog čega grupa nije, umesto četiri Sava centra, zakazala jednu Arenu. Bilo kako bilo – prošlo je uobičajenih dvadesetak minuta od zvaničnog vremena početka kada su se svetla ugasila, a veliki broj muzičara ispunio binu. Uz standardnu postavu benda, sve vreme su mogle da se čuju violina, harmonika, upečatljivi prateći vokali.
Za prve aplauze je odabrana „Ljubav“ koja je osvojila dosta simpatija odmah po objavljivanju aktuelnog albuma „Sreća“.
„Dobro veče Beograde, ovaj trenutak smo čekali osam godina“, uzviknuo je Hari posle uvodne pesme, a akcenat je odmah bačen na stare, dobro poznate hitove. Uz „Strah me da te volim“ svi su zapevali, a kad je na red došla „Ne lomi me“ mnoge stolice ostadoše prazne.
„Žurka“ je zvanično otvorena kada je, uprkos praznim mestima, jako dobro raspoloženi Hari pozvao publiku da priđe skroz do bine rečima: „Dogovorio sam se sa ovim strogim momcima da vas puste.“
Koncertnu set listu grupe Hari Mata Hari već decenijama čini hit za hitom – sinoć su se nizali „Ti znaš sve“, „Ruzmarin“, evrovizijska „Lejla“, „Kad dođe oktobar“, a „Volio bih da te ne volim“, sa sasvim laganim uvodom veoma zanimljivo zvuči. Živnulo je ponovo uz „Sedamnaest ti je godina“ i „Ja imam te k’o da nemam te“, posle „Emine“ i „Sreće“ začuo se vrisak oduševljene publike.
Kada je krenula duetska „Ne mogu ti reći šta je tuga“ svi su se ponadali Nini Badrić – ubrzo je vrsna hrvatska pevačica, po ko zna koji put u poslednje vreme u Beogradu, izašla na binu i, naravno, još jednom zablistala. Prijatno je bilo podsećanje i na nekadašnji megahit, a sad, utisak je, pomalo zaboravljenu baladu „Javi se“.
Veselo je završen zvaničan deo, uz „Bekriju“ i „Prsten i zlatni lanac“, za prvi bis su sačuvane „Ja te volim najviše na svetu“, „Ja nemam snage da te ne volim“ i još jedna romantična, „Ostavi suze za kraj“, a drugi je počeo sa „Hej, kako si“. Sve je okončano uz mirnodopsku pop himnu Sarajeva iz ratnog perioda – „Poletela golubica“.
Jedan koncert nije ni izbliza dovoljan da grupa koja je stekla veliku popularnost u doba bivše Jugoslavije izvede sve velike hitove – možda narednih večeri sledi bar malo osveženje repertoara u odnosu na prvi nastup i podsećanje na još neku poznatu pesmu za koju nije bilo mesta u nedelju uveče. U vazduhu samo lebdi pomalo neočekivano pitanje – koliko će ljudi to čuti i videti?
Milan Ćunković