Ako ste nedavno bili podvrgnuti rendgenskom snimanju, pijte puno soka od cvekle, a da bi vam ružne modrice što brže prošle, privijajte sveže listove kupusa na mesto udarca
Cvekla je dvogodišnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lišća. Spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Upotrebljava se preko cele godine, bogata je vitaminima i mineralima, lako je svarljiva i može se koristiti bez ograničenja i opasnosti od štetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belančevina, masti i ugljenih hidrata, sadrži skoro sve minerale i vitamine B1, B2, C , kao i vitamin B12, koji se izuzetno retko nalazi u namirnicama biljnog porekla, a veoma je važan za ishranu vegetarijanaca.
Za oporavak organizma i jačanje krvi priprema se čorba po sledećem receptu: supenu kašiku suvog lista peršuna spustitu u vodu i kuvati desetak minuta. Posle par minuta dodati čen belog i manju glavicu crnog luka (iseckanog), po narendan koren šargarepe, peršuna i celera (manji komad). Zatim narendati 3–5 komada cvekli I preliti supenom kašikom ulja i sokom od pola limuna. Cveklu umešati u ključalu masu i odmah skloniti sa šporeta.
Sok od cvekle ima diuretično delovanje, pospešuje rad želuca, creva i jetre. Za čišćenje organizma, može se piti i pola litra na dan. Za bolji ukus dodati malo soka od limuna, jabuke ili šargarepe. Zasladiti medom ili pavlakom (po želji). Sok se može začiniti sa nešto soli ili kiselim mlekom.
Ružičasti napitak – izmiksuje se po šolja soka od cvekle i soka od paradajza, po supena kašika jogurta i seckane cvekle.
Red eks – pomešati dva dela soka od cvekle, deo jogurta i malo mirođije. Izmiksuje se i dobro ohladi.
Zimski osvežavajući napitak deluje na eliminisanje nagomilane soli iz organizma. Sveže narezane kolutove cvekle poslagati u staklenu (glinenu) posudu, preliti vodom (da ogreznu) i ostaviti na sobnoj temperaturi (u blizini grejnog tela). Posle 8 dana dobija se slatkasto-kiselkasta tekućina koja se procedi kroz lanenu krpu i konzumira. Preporučuje se češća priprema
manjih količina.
Kupus je toliko poznato povrće da nema potrebe da se posebno predstavlja. Usled velike količine mineralnih supstanci i velike količine kalijuma kupus deluje na izlučivanje vode iz tela, pa tako leči bolesti izazvane poremećajem metabolizma kao što su giht i reuma.
Sirup od kupusa i meda protiv promuklosti: izmeša se jednaka količina sveže isceđenog soka od kupusa i meda (ili šećera) i kratko prokuva. Dnevna doza je 6–8 supenih kašika. Sirup je i odlično pomoćno sredstvo u lečenju obolelih disajnih puteva. Sirup pripremljen sa sokom crvenog kupusa i šećera otklanja posledice pijanstva. Rasol je odlično sredstvo i protiv zatvora.
Čaj protiv crevnih bolesti i dijareja: dva velika lista kupusa se skuvaju u litri vode i zatim procede. Konzumiraju se 2–3 šolje na dan.
Sveže isceđen sok iz kupusa veoma je lekovit. Vitaminski napitak koji podstiče razmenu materija u organizmu, efikasno deluje na sluzokožu creva i želuca, a naročito efikasno umiruje upale debelog creva. Ako se sokom čisti organizam od nagomilanih otrova, doza je pola litra na dan. U slučaju da se javlja nadimanje, treba ga kombinovati sa čajem od jednakih delova kamilice i kima. Šolja čaja konzumira se pre, a šolja soka posle obroka.
Pomešan u jednakim količinama sa sveže isceđenim sokovima od šargarepe i rotkve, izuzetno pomaže oporavku iscrpljenog organizma.
„Dobro je da se kupus sadi na Cveti, jer će najbolje uspevati. Na Vrtolomiju (11. juna) da je u bašti, a na Luku (18. oktobra) u kaci. Ali, nikako ga ne treba stavljati u kacu sredom ili petkom!“ – kaže naš narod. Cvekla se takođe od davnina poštuje zbog svoje sposobnosti da leči malokrvnost, snižava pritisak i sprečava razvoj malignih oboljenja.