Naši stari poznanici, „Simple Minds“, nisu marili za epidemiju kada su dolazili u Beograd... Imali su i volje i snage da oduševe one koji ih vole u skoro dva sata dobre svirke.
Osim proglašenja epidemije gripa, na Beograd se ovog 11. novembra spustila i ona prava, hladna, sitna jesenja kiša koja vam govori: bolje ostanite kod kuće! Ali za nekoliko hiljada fanova grupe „Simple Minds“ to nije bila opcija. Vredelo ih je videti pre nekoliko godina u Centru „Sava“, vredi ih videti opet.
Nisu se oko Arene stvarale velike gužve, svi su žurili ka ulazu, da se sklone od kiše. A poneko je, sa kartom za „zapad-parter“ šetao oko hale tražeći gde može da uđe, jer na tom zapadu nije bilo otvorenih ulaza! A u parteru – stolice... Pomalo čudno i neočekivano za one koji su očekivali da na nogama dočekaju i isprate ovaj bend.
U još uvek praznjikavoj Areni, tačno u 20.00, zasvirao je najpre specijalni gost Vlatko Stefanovski. Bez sumnje najbolji gitarista Balkana i jedan od najboljih u svetu započeo je poznatom melodijom uz koju su svi tiho pevušili „Makedonsko devojče“... Ljudi na ovaj koncert nisu došli isključivo zbog njega, ali to mu nije smetalo da napravi atmosferu kao da jesu! „Dobro veče, Beogradska arena! Veliki pozdrav nosimo iz Skopja, iz Makedonije!“ Bilo je zaista zadovoljstvo slušati ovog virtuoza i njegov „VS trio“, i numere „Beli konj“, „Jovano, Jovanke“, „Kao kakao“... Grupa fanova već se u početku skupila ispred bine, ali on je još jednom pozvao sve koji žele da mu se pridruže i priđu bliže. Ovaj 45 minuta dug nastup Vlatko je završio fantastičnim izvođenjem prelepog instrumentala „Bistra voda“.
Oko pola sata kasnije, bio je red na zvezde večeri. Ovaj bend iz Glazgova ima sasvim dovoljno iskustva u kontaktu sa publikom, i odmah su „prionuli“ na podizanje raspoloženja onih koji su došli da ih čuju! Veći deo partera je bio na nogama čim su se svetla pogasila, a dočekao ih je gromoglasan aplauz.
Koncert su otvorili numerom „Sanctify Yourself“ sa albuma „Once Upon a Time“ iz 1986. godine.
„Everybody O.K.?“ krenuo je Džim Ker i odmah izrazio zadovoljstvo što su opet ovde. Ruke su bile u vazduhu, nekoliko hiljada ljudi na nogama! Odlično osvetljenje sjajno je pratilo sve vreme atmosferu njihovih pesama. Ker je u svom maniru dizao publiku i trudio se da bude na nivou zadatka, uprkos virusu... „Nagovarali su nas da otkažemo koncert... ali mi ne otkazujemo koncerte, a i prošli put nam je ovde bilo divno! Nadam se da mi nećete zameriti ako ne bude baš sve zvučalo savršeno,“ rekao je na svom maternjem jeziku i izrazio željenje što nije naučio neke reči na srpskom: „Niste mi poslali neku lepu devojku odavde da me nauči...“
Publika je horski pevala sa njim, na šta je on odgovarao: „Zvučite mnogo bolje nego ja večeras!“
Nije atmosfera sve vreme bila baš savršena, mnogi su samo čekali njihove najveće hitove, a ova grupa nema mnogo pesama koje odskaču, koje bez pitanja podižu masu. Njihova muzika je možda ipak više stvarana za neku drugačiju atmosferu i okolnosti. To, naravno, nije sprečilo najvernije fanove da uživaju u pesmama koje su obožavali osamdesetih i devedesetih godina i bilo je lako razlučiti ko je u Arenu došao jer ih zaista voli, a ko samo da bi čuo neke velike i svima poznate pesme.
Ono što je najvažnije je to da je ceo bend, na čelu sa Kerom, zaista dao sve od sebe da i na ovom gostovanju ostavi dobar utisak na beogradsku publiku. Uspelo im je, i zato očekujemo da ih za koju godinu opet čujemo u ovom gradu...
Tekst: Ljiljana Zdravković