Savršena glumačka podela jedan je od najvažnijih elementa uspeha Ko to tamo peva.
Kombinacijom znanja, intuicije i sreće Slobodan Šijan stvorio je glumački tim snova za koji se verovalo da se, iako je to bilo daleko od istine, mesecima pripremao za snimanje filma na zajedničkim probama.
Reditelj se posebno istakao u selektiranju naturščika. Priču o Čiči Iliji Milenkoviću, limaru iz Svijalnca koji je u filmu preorao drum, već smo vam ispričali. Jednu od najvećih kontroverzi vezenih za Ko to tamo peva predstavlja jedan drugi naturščik.
O babi koja se pojavljuje s vremena na vreme u dnu autobusa, tik ispred prasića, vezane su brojne teorije: od toga da predstavlja smrt koja sve putnike čeka na kraju filma, preko priče da je u kadru samo kao čuvarka prasića, do toga da je u pitanju maskirani Predrag-Preža Milinković, najveći srpski epizodista. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici.
Šijan je u nekoliko navrata, poslednji put krajem 80-ih, objasnio ko je zapravo baba iz autobusa. Njeno pojavljivanje u filmu je bila slučajnost. Baba se muvala na lokacijama na kojima je sniman film u Deliblatskoj peščari.
Bavila se sakupljanjem lekovitih trava i gajila guske i patke. Živela je u nekakvoj kolibi i svaki dan bi se muvala oko autobusa. Šijanu se odmah javila ideja da babu ubaci u kadar. Stavio ju je u ćošak i, suprotno osnovama filmske dramaturgije, nije objasnio razlog njenog prisustva. Baba je tu, pa je tu. A ono da ponekad nestaje objasnio je činjenicom da se u autobusu, a i spolja, snimalo bez veštačkog osvetljenja, eventualno s jednim reflektorom, pa je baba, može biti, bila u autobusu ali se nije videla.
B.J.