- Čovjeka ćete najbolje upoznati ako ga promatrate kako se ponaša kad se nešto dijeli besplatno
- Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!
- Ljepša duša dublje jeca.
- Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
- Ljudi često cijelog vijeka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni.
- Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno proživljena nesreća.
- Neko Vam jutros govori, ali ga Vi ne slušate…Ne zanima Vas šta on misli…Hteli biste da znate šta misli onaj, koji je daleko i koji ćuti…
- Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje.
- Smrt ne čeka nitko odveć dugo.
- Svi mi umiremo jednom, a veliki ljudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada propadne njihova zadužbina
- Svi pravi životi su lijepi i teški.
-Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
- Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.
- Ivo Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u Travniku, mahala Zenjak broj 9, Bosna i Hercegovina u obitelji Antuna Andrića, sudskoga podvornika i Katarine Pejić. Djetinjstvo je proveo u Višegradu gdje je završio osnovnu školu. Andrić 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu u Sarajevu, a filozofiju - odsjek za slovenske književnosti i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu. Doktorsku disertaciju "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine" (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirgung der turkischen Herrschaft) Ivo Andrić je odbranio je na Univerzitetu u Gracu 1924. godine. Njegova rodna kuća je danas otvorena kao muzej - Memorijalni muzej-kuća Ive Andrića.