Više od dve godine živim u stanu na Dorćolu. Iznajmila sam ga jer mi je sve nadohvat ruke: centar, mesta za izlazak, fakultet. Četvrta sam godina i mislila sam da ostanem u tom jednosobnom stanu do diplome. Problem je nastao letos od kad je vlasnik stana počeo da mi se nabacuje.
U početku su po kiriju dolazili naizmenično on i žena. Više sam volela da se viđam s njom, jer mi je on odavao utisak nasilnog čoveka, iako agresiju sakriva ispod ciničnog smeha. A uz sve to, mnogo mu smrdi iz usta, toliko da moram da se odmačinjem i okrećem glavu u stranu dok razgovaramo.
U avgustu mi je predložio da odemo na piće, navodeći kako bi mogao smanjiti kiriju. Napravila sam se da je to šala. Ubrzo je počeo da me zove u večernjim satima i da mi se ispoveda kako se razvodi od žene. Par puta sam ga saslušala, a onda sam počela da ga ignorišem uz obrazloženje da ima da učim. Kad sam mislila da je odsutao, jer se ponašao kao uvređeno dete (rezervisan i na distanci), došao mi je preksinoć ispred vrata u ponoć. Zvanio je mahnito. Kao da su mu javile komšije da sam glasno pušartal muziku i pravila žurku. Uveliko sam bila u pidžami, a o muzici i žurkama da ne govorim. Sedeo je u stanu do dva bulazneći o koječemu. Dala sam mu novac za kiriju. U tom trenutku mi se neočekivano približio, uneo u lice i poljubio. Bila sam u šoku.
Taj smrad ne mogu izbrisati. Juče sam ga pozvala i rekla mu da ću napustiti stan i prijaviti ga ukoliko ne prestane da me uznemirava. Ocu o ovome ne smem ni reč da kažem. Došao bi u Beograd i polomio ga.