Da je kojim slučajem odlučio da u 25. godini batali pisanje Dušan Kovačević bi svakako postao dramski klasik. Te 1973. već je napisao dve kultne drame - Maratonci trče počasni krug i Radovan III. Obe su nastale za minijaturnim pisaćim stolom u sobičku koji je iznajmljivao u vreme neposredno pre i neposredno posle okončanja studija. Na sreću Duško je nastavio da piše i do danas javnosti predstavio okruglo 20 dramskih tekstova.
Radovan III je od strata zamišljen kao komedija, za razliku od Maratonaca za koje je Duško verovao da će biti drama s jasnom alegorijom o komunističkoj partiji kao pogrebnom preduzeću. Tek je za vreme rada na pozorišnoj predstavi u Ateljeu 212 shvatio da je zapravo napisao crnu komediju.
- Maratonci su nastali početkom 70-ih, u vremenu kada je Jugoslavija počela blago da se urušava, kada je pozorište bilo mnogo značajnije nego danas. Bilo je i kulturne i političke scene - kaže Dušan Kovačević. - Tokom prve čitajuće probe u Ateljeu 212 ustanovilo se da je to komedija i da to neće biti ono što sam ja zamislio. Bio sam iznenađen, a onda sam shvatio da taj rukopis može lako da se čita, gleda, ima smeh koji ublažava gorčinu. Komad je živ više od 40 godina kao predstava, film, mjuzikl. Taj tekst pažljivo je iščitavan u Gradskom komitetu i pušten je zato što su ljudi koji su odlučivali mislili: “To je klinac, piše intuitivno, nema zle namere, nema zreo politički stav. Napisao je skalameriju koja je malo više crna, bolje nam je da to pustimo, nego da pravimo politički skandal"