Vreme tu negde oko desetak stepeni. Baš i nema sunca, ali nema ni kiše, snega i ostalih vremenskih neprilika kakve su zadesile dobar deo ostatka Zemljine kugle, na Sretenje Gospodnje godine 2007. Idealno doba za pokaznu vežbu Vojske Srbije
Do Kalemegdana je bilo lako da se probije. Praznik je, pa su ulice prilično puste. I autobusi GSB-a dobro rade, uprkos nedeljnom redu vožnje. Deca ne idu u školu, pa nema gužve.
Sretenje Gospodnje je i Dan Vojske Srbije. Zbog toga je organizovana i prigodna manifestacija - sa elitnim snagama, specijalcima, padobrancima, avionima, helikopterima, oklopnim čamcima, minolovcima, izvežbanim kučićima i ostalim sredstvima za neutralisanje neprijatelja. Da je vežba bila dobro isplanirana, a akteri uigrani, svedoči i izjava mog šestogodišnjeg deteta - "Tata, ovih dana kada su leteli avioni, moji drugari u vrtiću su se plašili i trčali do prozora da vide šta to grmi. Ja nisam, znao sam da su to avioni. Šta je to čudno, kao da su na nebu neke motorne testere, a ne avioni!".
Bilo je na Kališu i posetilaca, znatiželjnika i onih po profesionalnoj dužnosti. Nekako lepo i dostojanstveno. Uvežbano. S obzirom da je sredina februara, prodavaca sladoleda nije bilo, ali su zato, na pristojnoj udaljenosti, radile "kokice". I baloni. Ahtisari nije viđen.
Kasnije je, u "Dnevniku" Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš izjavio da vojna vežba na Kalemegdanu nije bila demonstracija sile, nego "približavanje vojske građanima Srbije".
Idemo dalje, sutra je novi dan. Grmljavina se ne prognozira...
Tekst: Oliver Dundović
Foto: Marko Risović