Prvu veliku ulogu, ona koja ga je lansirala među odabrano društvo najboljih izvođača glumačkih radova, odigrao je 1967. u remek-delu srpskoh crnog talasa “Kad budem mrtav i beo”. Džimi Barka je postao njegov znak raspoznavanja. Tada je bilo jasno da je jugoslovenska (srpska) kinematografija dobila svog Belmonda.
U bogatoj filmskoj karijeri postoje tri uloge po kojima ga pamti cela Jugoslavija. Bilo je i drugih jednako dobrih, ali role Prleta u “ je Gaga Nikolić bio više od dobrog glumca - bio je član naših porodica.
PRLE (Otpisani i Povratak otpisanih) Otpisanima”, Flojda u “Nacionalnoj klasi” i Urketa u “Poslednjem krugu u Momci” predstavljaju, po našem skromnom sudu, graničnike njegove karijere, one zbog kojih Beogradski mangup koji se kreće na uskom simsu između pristojnog mladića i crnoberzijanca brzo je osvojio simpatije publike. U pauzama borme protiv okupatora pokazivao ljudsko lice beogradskog dečaka koji je morao da završi ubrzani kurs sazrevanja.
FLOJD (Nacionalna klasa)
Reditelj Goran Marković je imao na umu koga će angažovati dok je radio na scenariju “Nacionalne klase”. Znao je da samo Gaga može biti Flojd. Zašto? Jednostavno, Flojd je bio Gaga. Teško je zamisliti bilo koga u toj ulozi izuzev Gage. Postoji anegdota koja kaže da je Gaga insistirao da ga u nekim scenama brze gradske vožnje ne dublira automobilski as Pavle Komnenović. Goran Marković je na kraju popustiio, pa je Gaga, uz asistenciju majstora vožnje, par puta okrenuo fiću pod ručnom
URKE (Poslednji krug u Monci)
Kad je autor scenarija za “Poslednji krug u monci” Dušan Prelević Prele ukratko prepričao Gagi radnju filma, ovaj je kratko prokomentarisao: “Dogovorili smo se. Radiću za džabe, ako treba”. Ulogom Urketa, kriminalca iz nužde sa visokim etičkim principima, Gaga se kandidovao za gradonačelnika Beograda, onog Beograda čiji bolji i lepši deo živi na Novom groblju.