Litografija kao slika i crtež, površina i linja, boja i crno-belo... kao igra i stvarnost, igranje realnim, stvaralaštvo od igre. Sačuvati dete u sebi, neopterećen "ozbiljnostima", pravo bogatstvo i za umetnika, i za umetnost, i za publiku!!!
Litografije u FLUC-u Ane Milosavljević, a tema grad i život u njemu. Videli smo na otvaranju izložbe, a zapamtićemo ih i pamtiti dugo, bar do sledeće izložbe. Izložbu je, što bi se reklo, krajnje nekonvencionalnim govorom, otvorio Slobodan Roksandić, i bilo bi odlično da ga citiram ili bar prepričam (što sam, ali samo delimično, u odnosu na moje skromne mogućnosti i uradio u prvom pasusu), ali neću namerno zarad onih koji su bili na otvaranju, a oni koji nisu bili, a trebalo je, neka im bude žao. Dok ovo pišem ispred sebe imam katalog sa izložbe, a u katalogu likovni osvrt Ljiljane Tašić, savršen primer i podrške mladoj umetnici i jasno, razumljivo ispričane priče o delu, koju toplo preporučujem.
Uvek je lepo sresti prijatelje i kolege, na mestima gde se dešava umetnost, i u razgovoru provesti veče sa osmehom na licu i čašom u ruci. Ko je bio zna o čemu pričam, a ko nije šta da mu radim... poziv je uvek otvoren pa se vidimo.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Sanja Knežević