U subotu, 26. marta, navršele su se 23 godine od smrti Taška Načića, vrsnog glumca, simbola Atelje 212 i velikog čoveka. Tale, kako su ga zvale kolege i prijatelji, imao je samo 58 godina kada je preminuo. Zbog neobičnog izgleda, krupnih očiju s dopola spuštenim kapcima i nestandradnih dimenzija, nalikovao je na dobroćudnog džina. A takava, dobroćudna, bila mu je i priroda.
Slično kao za Gagu Nikolića, nema čoveka koji je rekao ružnu reč o Taletu. Bio je istaknuti član družine Atelje, kako na sceni, tako u bifeu. Jednu noć posle predstave, što je bio uobičajni ritual, okupilo se u Ateljeu probrano društvo. Događaj se odigrao Milutin Butković Butko, Taško Načić, Caci Mihajlović, Ljubiša Bačić i Aljoša Vučković.
U savršenoj harmoniji reči i pića, dobrote i iskrenosti, najiskusniji među prisutnima, doaejen Ateljea 212 i beogradskog pozorišta Milutin Butković ozbiljnim glasom upitao je krupnog glumca: “Tale sine, je l bi ti meni nešto učinio”. Odgovor nije čekao. “Reci Butko, nema stvari koje ne bih uradio za tebe”. “Omacila mi se maca, pa sam milio da dođeš do mene da podaviš mačiće”, reče Butko ne trepnuvši.
Smeh se prolomio bifeom. Anegdota je dugo prepričavana. Svi su znali u čemu je bio štos. U to vreme Tale je dostigao filmsku slavu ulogom beogradskog prodavca karanfila Pere Mitića u “Davitelju protiv davitelja” Slobodana Šijana.