Srpski akademik Jevtić je po čuvenom tekstu istoimene komedije Mandragola poznatog mislioca Nikola Makijavelija iz 1518. godine komponovao celovečernju operu. Na ovaj način Mandragola postaje više od novog dela domaćeg autora; ona postaje primer jedne nove dimenzije mecenatstva koje ne pomaže samo tekuće umetničko stvaralaštvo, već ulaže i u budućnost.
Zaplet ovog omiljenog dela kao da je i sam čekao da se nađe ovekovečen na operskoj sceni. Reč je o komediji zabune koja govori o bogatom trgovcu Niči i njegovoj prelepoj ženi Lukreciji (u operi Izabeli). Tu je i Kalimako, lakomisleni i zaljubljivanju skloni mladić, koji mašta o Lukrecijinom zagrljaju. Predstavljajući se kao doktor, on nudi Niči preparat od biljke mandragola koji će Lukreciju učiniti plodnom. Ali, prvi koji sa tako plodnom Lukrecijom bude vodio ljubav, umreće. Zato mu predlaže „da nađe mladića“ koji će prvi leći u krevet sa Lukrecijom, i tako voljno „ponuditi svoj mladi život“. Taj „mladić“ naravno je Kalimako, a bujice smeha i komičnih situacija koje proizilaze iz komičnih zabuna, već gotovo pet vekova čine ovaj komad ne samo jednim od najpopularnijih na italijanskom, već i na gotovo svim jezicima sveta.