Zima važi samo na papiru. Proleće se opasno bliži. Idealno je vreme za otkrivanje poznatog, ali i dopunjavanje "izbledelog" gradiva, prevazilaženje barijera (ako ste ih kojim slučajem imali) i, što je najbitnije, definitivne korake napred, ni zbog koga drugog, do zbog nas samih
Dovoljno je da spakujemo malu torbu, ne baš tako malu svotu novca, uskočimo u auto/autobus/voz (auto ekvivalentno sloboda) i za najviše četiri sata vožnje iz Beograda stižemo u Zagreb.
Blago truckanje na famoznom autoputu BG-ZG. Granica na kojoj radnim danima u jutarnjim časovima praktično nema nikoga. Nećete pojesti ni sendvič, a već ćete biti u drugoj državi i na sasvim drugačijem nastavku autoputa. "Svetski urađen“ – rekli bi vozači sa ozbiljnom kilometražom.
Pravo... I pravo... I tako dva sata. Nije baš najzanimljivije. Da nije displeja koji pokazuju vreme i temperaturu, SOS telefona, svežeg asfalta i pokošene trave, ne bi shvatili, odnosno skužili, da ste ušli u drugu državu.
Potpuno bizarno, ali svaka i najminijaturnija vodena površina uz autoput, koja se teško može nazvati potokom ili kanalom, ima svoje ime. Sloboština, recimo, ima pola metra širine i možda pet metara dužine?!
Dolazak u centar
Posle nekoliko sati prijatne, tipično ’’autoputovski dosadne’’ vožnje, naći ćete se u centru ZG. Turista, koji govori vrlo sličan, neki bi rekli praktično isti, jezik. Kada se ljudi razumeju, to uopšte nije tako čudan osećaj. Svi će vas ljubazno uputiti gde želite da idete, objasniti vam šta vas zanima. Delovaće ozbiljno, poslovno, ali to su, nažalost, moderne tendencije u ljudskim odnosima, koje ni Beograđanima više nisu tako strane.
Kao i za svaki grad, potrebno vam je bar nedelju dana da ga (skoro) doživite. Ali, dovoljan je samo sekund da shvatite da je ZG jedan izuzetno uredan i čist grad. Preko dana je vrlo užurban, s poznatim nam saobraćajnim gužvama i problemima s parkiranjem. Međutim, noću zavlada sasvim druga slika, koja lako zbuni bgd ekipu. Sve je mirno, ulice su praznjikave, većina kafića se zatvara u ponoć, provod je verovatno samo u klubovima i to vikendom. ’’U odnosu na BG, prilično dosadan grad’’ – pomisli većina. Možda je to tačno, ali ne treba zaboraviti razliku u veličini, drugačije party navike, evropsko radno vreme kafića i klubova i, konačno, površnu Internet informisanost ’’turista na par dana’’.
Dok svuda zuje novi automobili – najočigledniji dokaz višeg standarda, ali i velikog broja kredita – najbolje je da se opustite u nekom modernom ili možda nekom starijem tramvaju plave boje. Karta se ne zaboravlja, jer kazne su velike.
Devojke će se složiti da su izlozi ogledalo grada, tako da bi jedan deo vremena provedenog u ZG trebalo posvetiti šopingu ili, ako vam finansije to ne dozvoljavaju, barem window shopping-u. Zastupljeni su manje-više isti brendovi kao u BG, tako da nećete baš padati u kupoholičarski trans. Naravno, ima simpatičnih stvarčica, ali cene su primetno veće (barem 20-30 odsto), pa će vas kalkulsanje kune-evri-dinari dovesti do ludila.
Recimo, tržni centar ’’Kaptol’’ se izdvaja kao vrlo ekskluzivan, mada bi ga u BG najverovatnije zaobilazili iz ’’estradnih razloga’’. Vrlo bitno: iako sav u mermeru, ’’Kaptol’’ nije ’’zabranjena zona’’ za kućne ljubimce. Pohvale!
Standardna prigradska pojava i u ZG su mega-giga-super-’’ili kako već to nazvati’’-marketi.
Očekivano, potrošačko društvo u tranziciji. Sve šljašti, sve je ’’super povoljno’’, pakovanja se iz godine u godine povećavaju geometrijskom progresijom, nezamisliva prostranstva od pomisli na koje unapred osećate bol u nogama. Hm, koliko je to ’’kroativno’’?
Pušači bi trebalo da se pripreme da su cigarete skuplje, kao i da je izbor žestoko pod uticajem kampanje ’’Kupujmo hrvatsko’’. Mada, ko zna zašto je to dobro – možda neko baš zato i ostavi tu opasnu naviku. Inače, puši se po ulici, a u kafićima i restoranima - za određenim stolovima. Za pušenje nisu rigorozna pravila, ali za alkohol jesu. Ni kap, ako vozite!
I za kraj, ZG u stavkama: uredno & čisto, novi automobili, plavi tramvaji, privlačna arhitektura, prosečna plata više od 600 evra, ljubazni & gostoprimljivi domaćini, (previše) miran noćni život, visoke cene, prepoznatljivi brendovi, odlično Karlovačko pivo, dobra klopa (ako znate gde da odete), prijatne šetnje u kojima mogu da se upoznaju mnogi interesantni ljudi.
Nadlanu.com dvojac je beli-Zagreb-grad posetio da bi za vas čekirao jedan od najaktuelnijih kulturnih događaja u Hrvatskoj i regionu – izložbu Leonardo da Vinči: Atlantski kodeks.
Ne baš slučajno, u ZG smo se zadesili za Valentinovo (Dan zaljubljenih) da bi proverili kako zvuči ’’Jezik ljubavi’’ by Gabi Novak & Arsen Dedić.
Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Igor Barandovski