Zabranjeno pušenje je nedavno otvorilo dugo očekivani „Muzej revolucije“, a beogradska promocija ovog umetničkog poduhvata upakovanog u CD upriličena je u Domu omladine. Nije, međutim, samo album novost, proslavljeni sarajevski bend će zasvirati upravo u ovom prostoru, 12. decembra.
Nema sumnje da će atmosfera biti dobra, a uz svaku ulaznicu sleduje i novi album – i to po ceni od 1.000 dinara za prvih 200 kupaca, odnosno 1.200 za sve ostale.
TRENAŽNI CENTAR ZA POLITIČARE
„Pušenje“ je uvek izmicalo šablonima, stereotipima, pa je tako protekao i ovaj susret s novinarima: frontmen Sejo Sekson se spustio niz stepenice Doma omladine držeći pod rukama dve „mlade pionirke“ – prve dame producentske kuće Long Play Mirnu i Milenu. Najavio je predstavljanje političkog programa novouspostavljene države Džabahirije (u kojoj je, naravno, sve besplatno) i reči ilustrovao kroz primere na slajdovima.
- Imate ovde jednu šumu. Kada se ostvari naš revolucionarni program, šuma više neće biti. Tamo se skuplja kojekakav polusvet koji želi neke promene, demokratiju, ljudska prava. Umesto šuma, biće beton.
Sejo je najavio i da će se formirati trenažni centar za političare, koji će moći da se posećuje već sa 16 godina.
- Biće im dostupan bazen, dobre koke, skupi satovi, tako da će oni još kao mladi moći u tom centru da zadovolje neke svoje osnovne potrebe. Imamo tu, kao što vidite, i tobogan – tu će moći da se spuštaju sa visine i da shvate da politika nije konstanta već da ima uspona i padova.
Džabahirija će imati i sportski teren, doduše neobičan – smanjenih dimenzija, ali sa većim golovima, koji će biti ofarbani različitim bojama „tako da i prosečan nogometaš zna da je TO cilj koji treba da pogodi“. U novouspostavljenoj državi, međutim, neće postojati stadion.
- Ovde ćemo smestiti Kineze, koji će služiti za sletove - reče Sejo, pokazujući na Marakanu.
- Nećemo ih više ponižavati gledajući kako prodaju hemijske, čarape i ostalu jeftinu robu, već će cele godine vežbati slet koji će izvesti za moj rođendan.
VERSKO-POSLOVNI OBJEKAT
Poseban akcenat stavljen je na – versko-poslovni objekat.
"Nedeljom ljudi vole da odu u tržni centar, ali i u crkvu – mi smo to spojili", rekao je „inovator“ Sejo, ne propustivši da naglasi: „To se zove skladište za Boga.“
Za kraj ove neobične prezentacije, predstavljena je „revolucionarna ćelija“, odnosno članovi benda koji su snimili novi CD. Kada se drug Sekson vratio za sto svoje partijske organizacije, konačno je počela priča o albumu koji je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini dobio, bez izuzetka, pozitivne kritike.
- To u Džabahiriji mora tako. Kad najdraži vođa napravi ploču, narod mora da aplaudira. Šalim se – to je tek pre petnaestak dana izašlo, verovatno će se oglasiti i oni koji imaju drugačije mišljenje. U svakom slučaju, to je kao kad se rodi dete, pa kažu – lep na oca.
U jednoj od novih numera, „Tijesno“, pesnik kaže – „Ti ćeš lijevo, ja ću desno“. Koja je granica između levog i desnog ?
- Kad je čovek konj, onda nema nikakve granice. Mi smo, kroz tu pesmu o braku koji se raspada, hteli da napravimo malo širu sliku i obuhvatimo politiku, ideologije, religije, bendove. Sve to ima poentu da, ako ljudi ne razumeju šta je lepota života – sasvim je svejedno da li će biti levo ili desno.
Na albumu su dve sportske pesme – jedna o klađenju, dok je druga himna FK Željezničar. Obe upečatljive, sa snažnim refrenima, po opštem mišljenju spadaju u najsvetlije trenutke „Muzeja revolucije“. Fudbal kao trenutna opsesija benda, ili... ?
- Klađenje spada u privatni problem moje familije (smeje se). Kao klinci smo imali u porodici dosta problema – naš stari je bio kockar, tako da ja nisam baš puno ulazio u to. Često sam, međutim, sa ljudima koji se time bave – uostalom, ispred moje kuće je kladionica. Vidim kako, otprilike, taj svet izgleda. Ne kaže se džaba – nije majka klela Muju što se kladio, neg’ što se vadio – to je poenta.
DVE RELIGIJE: SARAJEVO I ŽELJO
Pesma o Želji ?
- Našla se na CD-u kao bonus. Nisam je hteo nametati nikome, pa sam je odmakao neka dva minuta iza prethodnog materijala. U Sarajevu, zapravo, postoje dve religije, dve veroispovesti – to vam je, verovatno, poznato. Zbog toga je tamo potrebno mnogo tolerancije i snishodljivosti. Te dve veroispovesti koje se zovu Željezničar i Sarajevo moraju da žive zajedno. Stadioni su im relativno blizu, ekipa koja za njih navija je dosta izmešana, iz svega toga proističu neki razni, ludi rituali. Recimo, jedna ćevabdžinica navija za Sarajevo, druga za Želju, pa onda ovaj drugi gazda mora, kad Željo izgubi, svoju da prefarba u bordo. Uđeš u ćevabdžinicu koja je bila bela, sad je bordo, ili, recimo, prođe ulicom – plav pas.
Da li bi možda iz pera Seje Seksona mogla da usledi himna nekog kluba iz nekadašnje "velike četvorke" – Crvene zvezde, Partizana, Hajduka ili Dinama ?
- Može da se napiše po narudžbini pesma za političku partiju, kampanju, izbor neke misice, ali himna ne. U stvari – može, ali ne dobra, bar ja tako mislim. Nju, prosto, mora da napiše neko ko je, kako da kažem, ideološki podoban (smeh).
Uobičajena fraza bi, u ovom slučaju, ovako izgledala: "Zabranjeno pušenje će svoj novi album koncertno promovisati u Beogradu 12. decembra, u Domu omladine." Međutim...
- Sa "Muzeja" ćemo svirati tri, četiri pesme koje mi vidimo kao našu neku budućnost koncertne produkcije. To će biti kao neka četiri juniora, kao onaj vaš Lekić što je ušao protiv Koreje. Sve te nove stvari treba sada da uđu u ligu naših pesama koje već 25 godina radimo i da se, nekako, dokažu i pokažu da im je tu mesto.
Sejo na svakom koncertu poslednjih godina kliče "Haj'mo Vembli, idemo Vembli..."
- Stadionski spektakli i slične stvari se dese ljudima u karijeri jednom ili nekoliko puta, međutim, ono što čini naš život su mali koncerti pred tvojom rajom. Naš život nije samo Vembli, neki glamur, parti, već jedan normalan sled događaja. Ne mogu da kažem da mi nije drago kad dođe 50.000 ljudi, recimo, na Bir fest, ali mi zaista pokušavamo da odsviramo isto takav koncert i nastup pred 50 ljudi. Treba poštovati one koji nekad po lošem vremenu, po snegu...
Poslednji nastup u Domu omladine je trajao skoro tri sata – sprema li se nešto slično ponovo ?
- Dodaj još novih 47 minuta – biće, dakle, tri i po sata (smeh). Služimo narodu – u duhu državnika Džabahirije završio je "predsednik Zabranjenog pušenja" Sejo Sekson.
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Saša Džambić