Grupa australijskih naučnika je saopštila da je identifikovala 153 gena napadnuta šizofrenijom, što će pomoći u otkrivanju uzroka ove bolesti.
Postupak australijskih lekara u otkrivanju genetske sklonosti čoveka da oboli od šizofrenije najčešće je, prema njihovim izjavana, "ličio na kretanje kroz tunel za čije smo osvetljavanje imali samo sveću". Oni su 153 napadnuta gena identifikovali posle detaljnog izučavanja 12.000 gena u posmrtnom izučavanju tkiva mozga umrlih pacijenata koji su imali šizofreniju.
"Unutar ove napadnute grupe nalaze se bazični geni koji stvaraju simptome bolesti, a upravo su oni cilj do kojeg treba da dopremo", izjavio je profesor Brajan Din iz australijskog Instituta za mentalno zdravlje.
"Mislim da je u celoj priči najvažnije da je do sada šizofrenija smatrana psihijatrijskom bolešću koja se može definisati isključivo na osnovu simptoma u obolelog lica.
Ono što nam je detaljno istraživanje omogućilo zapravo je ukazivanje na pravac daljeg delovanja jer treba da se usredsredimo na izučavanje gena koji su nasledni nosioci bolesti", naglasio je profesor Din.
On je ukazao da se do sada smatralo da genetika igra veliku ulogu u oboljevanju od šizofrenije, ali i da su njihova istraživanja moždanog tkiva obolelih identičnih blizanaca nagovestila da je sasvim izvesno da postoje i drugi faktori koji izazivaju oboljenje.
"Oni su u osnovi posedovali identičan genetski materijal ali mogućnost da su samo geni uzročnici bolesti iznosi samo 46 odsto. Zato smo uvereni da mora postojati još nešto sem gena među izazivačima oboljenja. Ali ako uspemo da stignemo do osnovnih, bazičnih gena možemo početi da razmišljamo šta je to 'drugo' što utiče na oboljevanje", naglasio je dr Din.
Sledeća faza istraživanja obuhvata detaljnije izučavanje proteina i genetskog materijala poznatog kao "mRNA" i tako se istraživanje maksimalno suzi na pet ili deset gena koji su nosioci šizofrenije.
"Suštinski odgovor na problem nalazi se među ovim genima", uveren je dr Din.
(FoNet)
MELBURN , 27. novembar 2009.