Ljudi na različitim stranama sveta. Jezik, kultura, običaji, stil života... nas razdvajaju. Jedan reditelj obilazi planetu prevazilazeći te barijere. Prikazati osećaj globalne empatije na filmu nije lak poduhvat
Biblijski naziv, inspiracija u hrišćanskoj legendi koja pripoveda da je jezik barijera koja sprečava ljude da se uzdignu i brojne glumačke zvezde, filmu ’’Vavilon’’, od momenta kada su Bred Pit (Brad Pitt) i Anđelina Džoli (Angelina Jolie) fotografisani u Maroku, stvaraju izvesnu obavezu da pomeri standarde, kako autorove, tako i kinematografske. Možda još veći razlog ovog očekivanja su prethodna ostvarenja Alehandra Gonzalesa Inaritua (Alejandro González Iñárritu) – pre svega kultni ’’Pasji život’’, ali i ’’21 gram’’.
Snažni temelji, koje je Inaritu postavio snimivši ’’Pasji život’’ u svojoj domovini Meksiku, nadograđeni su filmom ’’21 gram’’ snimljenim s druge strane meksičko-američke granice. Nije Inaritu mnogo izgubio ’’selidbom’’, samo je dobio veću publiku i finansije koje nesumnjivo zaslužuje. Ipak, brojni fanovi ’’Pasjeg života’’ samo poštuju ’’21 gram’’, smatraju ga dobrom ’’nadogradnjom’’ fascinantno konfuzno-jasne priče uz koju će uvek stajati epitet ’’kultna’’.
Sličan osećaj, mada ovog puta pomešan s, za svakog gledaoca različitom, dozom razočarenja, ostaje nakon gledanja najnovijeg Inarituovog ostvarenja ’’Vavilon’’, koji bi mogli nazvati završetkom trilogije započete ’’Pasjim životom’’. Zašto trilogije? Vrlo jednostavno – Inaritu po treći put sarađuje sa scenaristom Giljermom Arijagom (Guillermo Arriaga), narativni ključ je isti (praćenje tokova tri na prvi pogled nepovezane priče) i, najbitnije, istražuje se još jedan značajan segment ljudske egzistencije. Ovog puta je to veliki problem sadašnjice: manjak ili potpuno odsustvo komunikacije koji vode do velikih ličnih i globalnih problema.
Kada se jezičke i emotivne barijere pomešaju sa ljudskom glupošću i nemarom, a sve zaključi pozivom na humanost i globalnu empatiju, priča bi trebalo da bude ’’uspeh sa poentom’’. Međutim, briljantni Inaritu nije napravio dovoljno briljantan film.
Ukratko, tri narativne linije koje prati ’’Vavilon’’ locirane su na tri, odnosno četiri, sasvim drugačija kraja sveta u kojima žive u osnovi jednako nesrećni ljudi: Maroko, Japan, Južna Kalifornija s ’’izletom’’ u Meksiko. Naravno, sve što može da krene naopako - krenuće. U Maroku dvoje klinaca slučajno ranjava američku turistkinju, dadilja kreće na sinovljevu svadbu u Meksiko sa decom koju čuva i neozbiljnim rođakom, a u Tokiju gluvonema devojka pokušava da nađe ljubav. Nepovezano – nikako! Ljudski – svakako!
Vratite ’’film’’ sedam godina unazad i setite se divne zbunjenosti koju vam je izazvao ’’Pasji život’’. Već prva scena filma ’’Vavilon’’ (telefonski razgovor) nagriza užitak sklapanja Inaritu-kockica. Mala scenaristička omaška? Ili je ’’Bredov glas s druge strane žice’’ kompromis koji su autori morali da učine zbog širokog tržišta? Ipak, ’’manja angažovanost mozga’’ u otkrivanju veze među likovima nije tako strašna, ako osetite emociju, empatiju sa likovima, otkrijete nešto novo o ljudima. Osetićete, nesumnjivo. Iako nas različite stvari pokreću, ova je opšta, tako da će malo koga promašiti. Intenzitet je individualan.
Glumačka ekipa je svoj posao uradila vrhunski. Sasvim drugačiji, ostareli Bred Pit je tu zato što zaslužuje, a ne zato što je zvezda. Ne iznenađuju standardno dobra glumačka rešenja Kejt Blančet (Cate Blanchett) i potvrda da je Gael Garsija Bernal (Gael Garcia Bernal) najtalentovaniji dasa od svih. Takođe, Adrijana Baraza (Adriana Barraza) je odlična kao dadilja kojoj jedan prelazak granice survava život u provaliju. Ipak, s najtežim zadatkom, gluvoneme devojke željne muške pažnje, fenomenalno se izborila mlada japanska glumica Rinko Kikuči (Rinko Kikuchi) koju jedva čekamo da upoznamo u Bgd gde će najverovatnije snimati film ’’Brothers Bloom’’.
Kamera poštuje sve lepote krajeva u kojima je film sniman. Produkcija je bogata, kao i montaža. Muzika dodaje intenzitet koji samoj priči neretko fali.
’’Vavilon’’ jedva nosi težinu svog imena. Pokreće, ali kratkoročno. Nekima će biti spor, mnogima emotivan, a odličan samo onima koji ne znaju koliko talentovan je Alehandro Gonzales Inaritu.
Katarina Milovanović