Nažalost, ne možemo pobeći od nervoze i manjka vremena, ali ono na šta možemo da utičemo jeste da zbog toga ne trpi naša veza
Ponosno i zadovoljno Marina se osvrnula oko sebe. U dnevnoj sobi visile su nove slike koje je okačila, sofa je dobila moderan izgled zahvaljujući prekrivaču, čak je stigla i komodu da prefarba. Dan iza nje bio je jako naporan, ali se isplatio. Stan je blistao i ona je bila srećna! Baš onako kako se i dogovorila za vreme vikenda sa svojim suprugom Markom. Želela je da ga iznenadi. Tog jutra decu je poslala kod svoje majke, odjurila u grad, kupila boju, šmirglu, ramove, prekrivač.
Iako je bila mrtva umorna, drugi deo nje je jedva čekao da se pojavi Marko. Planirala je da popije čašu šampanjca u svojoj „novoj” dnevnoj sobi, a zatim – hm, mogli bi da isprobaju koliko je mek novi prekrivač i da li je zgodan za maženje i(li) nešto više. Stres ponekad može da bude pokretačka energija – i da uzburka strasti. Ali svima nam je poznato da je to jako redak izuzetak. Takav izuzetak Marina je trenutno mogla samo da priželjkuje. Njen suprug Marko i ona imali su ozbiljnu krizu zbog svih onih napornih svakodnevnih poslova i obaveza koje život sa sobom nosi.
Sve je počelo kada je Marinina baka otišla u starački dom udaljen tačno 60 kilometara od grada u kom su živeli. To je po prvi put unelo nered u njen do tada uređen život i dobro organizovanu svakodnevicu. Išla je u posetu voljenoj baki skoro svake nedelje po dva puta. Nedostatak vremena počeo je da se veoma oseća. Marina je i dalje imala osećaj da će sve stići. Svaka obaveza koja joj se nametala, bila je „osuđena” na ubrzanje. Sate dok je njihov sin bio u obdaništu trebalo je što efektnije iskoristiti. To je i radila – vrlo uspešno. Uveče kada bi se Marko vratio kući, veš je bio ispeglan, kupovina obavljena, a i večera često pripremljena.
Više nije bilo mesta za nežnost i strasne trenutke Falila joj je jđš samo jedna stvar: želja za seksom. Bila je suviše slaba – ili umorna – okupirana svim drugim stvarima, najmanje sobom, da bi mogla da se prepusti pravom užitku. Jednostavno to sebi nije moga da dopusti, na uštrb dragocenog sna. Videvši je u takvom svetlu, počeo je lagano da se „hladi”. Kada bi je uveče zagrlio u krevetu i pribio uz njeno telo, napućila bi ljupko usta i sklupčala bi se želeći ti da mu time kaže: maženje je u redu, ali ne i nešto više og toga.
Zašto bi morala da prisiljava sebe na nešto što joj se ne radi – mislila je u početku. Uvek su postojali periodi u njihovom braku kada bi retko vodili ljubav. Na primer, kada je Marko spremao svoj državni ispit ili nekoliko meseci po rođenju njihovog sina, Luke. Da je ovoga puta bilo sasvim drugačije, Marini je postalo jasno tek posle dva meseca.
Njen inače veoma strpljiv suprug počeo je da reaguje na njena sve češća odbijanje pogledom negodovanja ili vidno iznerviranim uzdahom. To ju je s jedne strane jako ljutilo, a sa druge ga je sasvim razumela. Bez mnogo slaganja i sa dozom prkosa odlučila je da da Marku ono što je očigledno toliko tražio: seks. Dok se tuširao za vreme vikenda, ušunjala bi se kod njega u kupatilo i uz nekoliko znalačkih poteza dovodila ga do rekordno brzog uzbuđenja.
Sve češće je reagovao neprijatnim, prekim pogledima. Uradila je to nekoliko puta sve dok nije došao dan kada se sve promenilo. Marko „je zakazao“, njegov ponos je ostao i dalje da spava. Marina se upinjala i trudila, sve dok je nije grubo odgurnuo od sebe i ledeno hladno frknuo na nju: „Prekini! Da mi je potrebna prostitutka da mi to uradi za minut– dva, sigurno bih je potražio!” Marina je stajala zgranuta. Osećala se nepravedno poniženom.
Misao da se i on oseća slično pala joj je na pamet jedne večeri kada ga je videla kako sedi na sofi u dnevnoj sobi sa očima punih suza.
„Gubimo jedno drugo, nestajemo...”, rekao je uplakanim glasom. „Ovaj stres sasvim ubija naš brak!”
Sve joj je bilo jasno. U tom trenutku, u njihovom životu nije postojao ni delić prostora za nežnost, strast, požudu. Morala je nešto pod hitno da promeni. U tome je i Marko morao da joj pomogne tako što će je rasteretiti nebitnih obaveza. Pre svega, bilo im je potrebno vreme kako bi ponovo dali šansu strasti koja je trebalo da se rodi. Marina je izbacila planer koji se odnosio i na vreme odlaska na spavanje. Prepustila se trenucima i svojim emocijama. Jedne večeri dugo su ostali da pričaju u dnevnoj sobi uz prigušena svetla. Marina je osetila Markovu blizinu kao nekada. Prepoznala je tu požudu, tu toplinu koja je lagano obuzimala njeno telo. Oprezno i nenametljivo je stavila svoju ruku na njegovo rame…
http://lisa.burda.co.yu/