Žvakanjem šargarepe otarasićete se bakterija u usnoj duplji, a ukapavanjem soka u nozdrve ublažićete kijavicu. Renom, u Južnoj Americi, trljaju čelo ne bi li se oslobodili glavobolje
Lekovita svojstva šargarepe su mnogobrojna. Njenu osvežavajuću narandžastu boju daje karoten, supstanca iz koje nastaje vitamin A. Ovaj vitamin je neophodan da bi koža bila zdrava, pogoduje suvom tenu, rešava vas lomljivih noktiju i vlasi, održava dobar vid, blagotvorno deluje na rad jetre, povećava imunitet i jača srce. Ni o renu ne treba posebno govoriti jer nema bašte u kojoj nećete videti bar jedan „grm” žilavog, povelikog lista čiji koren krije vekovima znana lekovita svojstva. Narod ga odvajkada koristi u borbi protiv kašlja, kao i u ublažavanju reumatizma i tuberkoloze.
Sokom protiv depresije
Dijeta sa kašom od šargarepe izvanredno je sredstvo za eliminisanje viška šećera iz organizma.
Priprema se tako što se 250 g narendane šargarepe gusto ukuva u dve šolje vode. Ukoliko je istovremeno potrebno aktivirati rad creva opterećenih procesom štetnog truljenja i sprečiti dijareju, dobijenu kašu treba procediti i umešati u pola litra guste goveđe supe.
Sirup od šargarepe pomaže protiv svih bolesti disajnih puteva, naročito kod upale grla, prehlada, gripa, bronhitisa, kao i početne upale pluća.
Recept: sveže iscečen sok od šargarepe kuva se uz dodatak jednake količine žutog (kandis) šećera sve dok ne postane gust sirup. Čuva se u dobro zatvorenim bocama. Dnevna doza su dve supene kašike.
Ceđeni sok se najlakše vari i svakako je najhranljiviji oblik sirove šargarepe. Što je još važnije, sok ima nešto produženo dejstvo, pa se pun efekat javlja 4–5 sati nakon konzumacije. Izvanredno je sredstvo za čišć enje krvi i jetre, kao i odstranjivanje otrovnih sastojaka iz organizma jer pospešuje stolicu.
Dnevna doza je litar soka (u gutljajima), a može se zasladiti medom. Protiv viška kiseline i brzog otklanjanjanja gorušice, čist sok mnogo je bolji nego hemijska soda-bikarbona (ne izaziva nikakve štetne posledice), a kod upale krajnika, sprečava stvaranje polipa na glasnim žicama. Pomešan sa sokom od limuna vrlo je prijatnog i osvežavajućeg ukusa, aistovremeno otklanja višak kiseline
Obavezan dodatak jelima
Tokom zime osećaj depresije je češći, te se za bolje raspoloženje preporučuje sledeće: pre podne čaša soka od jednakih delova šargarepe, rotkve i praziluka, a popodne čaša soka od šargarepe, kupusa i cvekle.
Za oslabljen ili iscrpljen organizam priprema se „snažni napitak”: u veliku čašu soka umešaju se dva žumanca. Ovaj napitak zamenjuje jedan obrok.
Sveže nariban koren rena ima višestruko lekovito dejstvo. Pre svega pozitivno utiče na opštu ishranu organizma, čisti krv, aktivira rad organa za varenje tako što nadražuje sluzokožu, pospešuje izlučivanje mokraće i znoja, a naročito efikasno čisti organizam od preterane količine masne hrane. Bogatstvo vitamina C ga u ovom periodu čini veoma dragocenim.
Nariban koren treba što češće dodavati salatama ili koristiti tri puta dnevno sledeću mešavinu: supena kašika naribanog korena i po čajna kašičica prirodnog, vinskog sirćeta i grožđanog šećera.
Sveže isceđen sok iz korena rena leči sva akutna crevna oboljenja, koja za posledicu imaju nadimanje, tromost stolice, dijareje i smetnje u stvaranju želudačnog soka. Ovi akutni procesi u organima za varenje su dobra podloga za koli-bakcile, pa je sok najbolje prirodno sredstvo koje pomaže njegovom brzom uništenju. Konzumira se 15–20 kapi, tri puta dnevno između obroka.
Sok se primenjuje i protiv bolova u grudima (svaki sat po supena kašika), a pomaže i protiv svih vrsta zapaljenja.
Kad vas boli uvo par kapi soka od rena pomešajte sa malo ulja, zagrejte da bude toplo (nikako vrelo) i nakapajte u bolno uvo. Ako imate problema sa paradentozom, pijte vino u kome je bio potopljen koren rena.
Ujutru i s večeri grguljajte par minuta da bi desni osnažile i ozdravile.