Raskošno kao Versaj... Zarazno kao pop muzika & starke... Površno kao Paris Hilton... Čak i svetlosnu godinu daleko od ispunjenja svojih potencijala, Sofija Kopola ponovo dokazuje da odlično shvata devojke
Iako se delimično oslanja na odličnu biografiju Marije Antoanete iz 2001. godine, koju potpisuje Antonija Frejzer (Antonia Fraser), Sofija Kopola (Sofia Coppola) na svet gleda kroz oči mlade princeze. Tragična priča umotana u raskoš jeste poznata, ali zbunjena austrijska tinejdžerka koja preko noći postaje kontroverzna francuska princeza – nije. Barem ne onako kako bi današnje tinejdžerke to mogle da prihvate – daleko od sitnih slova istorijskih knjiga, a bliže glamuroznom životu današnjih celebutantes, odnosno devojaka koje su poznate samo zato što su poznate (i bogate).
Odlično uklopljenim modernim momentima, pre svega muzikom i atraktivnim detaljima kao što su starke, otkačene frizure i američki sleng, Sofija Kopola postiže upravo taj zarazno trendy, hipnotički stilizovan pogled na neshvaćenu devojku iz 18. veka. Ali, dva sata stila bez suštine je malo previše. Promašaj koji fascinira!
Scenario ostvarenja, u koje je studio Sony uložio 40 miliona dolara i za čiju realizaciju je Kopoli dao apsolutne umetničke slobode, ima više nego obavezu da (ako je to uopšte moguće) nadmaši lepotu dvorca Versaj i fenomenalnih kostima, zapravo umetničkih dela, Milene Kanonero (Milena Canonero) i njene asistentkinje, a naše snalažljive i talentovane Bojane Nikitović Baletić.
Estetsku raskoš prate odlične uloge koje su ostvarili Kirsten Danst (Kirsten Dunst) kao praznoglava princeza trendseterka Marija Antoaneta i Kopolin rođak, Džejson Švarcman (Jason Schwartzman), kao nezainteresovani i smotani Luj XVI. Uopšte, kasting je apsolutni pogodak. Maksimalan trud svih sija sa ekrana zajedno sa šarenom odećom, francuskim dvorcima i ukusnim kolačima. Ne postoji ime sa liste glumaca koje vas neće oduševiti: fantastična Asija Arđento (Asia Argento), dozirano amerikanizovan Luj XV, odnosno Rip Torn (Rip Torn), Marijan Fejtful (Marianne Faithfull) kao Carica Marija Terezija...
Ipak, ni najboljim rediteljima, scenografima i kostimografima ne uspeva da sakriju slab scenario s neubedljivim krajem. Predstavljanja Marije Antoanete kao trendi cice koja se hrabro prilagođava, uživa u životu, pomera granice i ludo se provodi – sasvim je prihvatljivo, pre svega devojkama. To se i danas očekuje od nezavisne žene (minus gubljenje glave). Treba ceniti Kopolin pokušaj da ’’okrene’’ istoriju u korist različitosti. Da je priča snažnija, ’’Marija Antoaneta’’ bi mnogima uletela na listu omiljenih filmova.
Kopola je definitivno stylish: od pristupa jednoj poznatoj, mada nikako klasičnoj stranici istorije, do crvenog tepiha na kome samouvereno šeta kreacije svog prijatelja Marka Džejkobsa (Marc Jacobs).
Kopola je definitivno cool: odrasla je na setu filma ’’Apokalipsa danas’’, modni dizajneri je obožavaju, treća (?!) je žena nominovana za Oskara za najbolju režiju, druži se sa bendom Sonic Youth, snimala je spotove za The White Stripes, udata je za frontmena francuskog benda Phoenix i, posledne/najbitnije, autor je odličnih ostvarenja ’’Samoubistva devica’’ i ’’Izgubljeno u prevodu’’.
Kopola je definitivno mogla da bude bolja!
Katarina Milovanović