Grafike iz ciklusa "Brzina", mladog a već afirmisanog umetnika Viktora Mijatovića, u tehnici algrafije, ravne štampe, visoke štampe i stencil-a nastale 2004. i 2005. godine, videli smo premijerno u Galeriji Grafičkog kolektiva.
Nekonvencionalno otvaranje izložbe, prijatelji, profesori, kolege... Razgovor o umetnosti, uz piće, ležerno, opušteno, u kontrastu sa nazivom ciklusa, projekta, radovi su tu da bi nas podsetili na život, život koji se odvija brzo, život koji se odvija u stvaranju, i odjednom grafike su tu pred nama, na njima vidimo život, a život i nije baš uvek tako opušten, ležeran, živimo brzo, razmišljamo brzo, nesmemo se opustiti, skoro da nema dovoljno vremena za emocije, a one su tu oko nas, treba li usporiti? Ili možda baš ubrzati? Ko zna? Ono što sam video na ovim radovima shvatio sam kao još jedan spontan i iskren predlog kako živeti danas. treba gledati napred, ali se ponekad treba i osvrnuti, baciti poneki pogled i u nekom drugom pravcu, možda u toj brzini nešto propuštamo, neke lepe i zanimljive stvari, bitne, značajne, prolaze pored nas da ih ni ne registrujemo.
Krajičkom oka, ako samo želimo, možemo lepo, iako u velikoj brzini, videti da je neko brži od nas, čemu onda tolika žurba, da bi stigli. Gde? Kad? Na vreme? Da ne bude prekasno?
U velikoj brzini sve izgleda kao da stoji, stojim ja tako na sred galerije, i krećem se nebrzo, od rada do rada, i shvatam, polako, ali sigurno, dobre su ove grafike, popiću još jedno piće na brzinu, napraviti par fotki, a onda ću polako da smislim kako da se ubrzam, da dobijem na brzini da stignem do cilja šta god on to bio.
Ovo je samo jedno od mnogih mogućih čitanja izložbe, ako budete dovoljno brzi da dođete i pogledate izložbu pre nego što se završi, imaćete i vi neke ideje i razmišljanja na ovu temu, koju je Viktor Mijatović, na tako intrigantan način postavio pred nas. Viktore bravo i nadam se da će vreme do sledeće izložbe proći brzom brzinom !
Dragan Kljajić