Počelo snimanje filma i TV serije “Montevideo, Bog te video“ po scenariju Srđana Dragojevića, inspirisanog knjigom sportskog novinara Vladimira Stankovića o domaćim herojima – članovima fudbalske reprezentacije Jugoslavije iz 1930. Bjelogrlić režira!
Kada na najneočekivanijem mestu (poput stadiona FK Dorćol) vidite kamione, pometnju, kostime, ljude kako jure kao da (naizgled!) ne znaju šta im se dešava, lica umorna od čekanja i bezbroj znatiželjnih pogleda – na filmskom setu ste.
To je ono vidljivo, a zajedničko svim filmskim setovima. Međutim, svako snimanje je svet za sebe i magija koja iz njega nastaje posebna je i neponovljiva.
Ambicija između fudbala i filma
Nekoliko koraka kroz set filma “Montevideo, Bog te video” diskretno uvode u drugo vreme, tridesete godine prošlog veka… kada se na fudbalske utakmice išlo sa kravatama… na drvene tribine s kojih je sijala zdrava sportska strast, a ne agresija… dok su na zelenoj travi trčali momci kojima je fudbal bio način života, a ne izvor zarade.
Samo još da i reditelj-debitant sa formiranom reputacijom u svetu glume i produkcije – Dragan Bjelogrlić, uspe da ostvari svoju zamisao i uhvati duh fudbala koji je od jedne male zemlje na prvom svetskom prvenstvu napravio fenomen, kao i da pokaže Srbiju u najboljem svetlu.
U ovom trenutku tvorci multimedijalnog projekta “Montevideo, Bog te video” (Zvonimir Šimunec kao direktor projekta i produkcijske kuće “Intermedia Network” i “Cobra Film”) najviše od svega imaju - ambicije. Pored dva filma ("Kad je fudbal bio mlad" i "Montevideo, Bog te video") i TV serije, ideja je da se napravi i dokumentarni film, knjiga, monografija i putujuća izložba. I ne samo to, u planu je i “srpska kuća” na Mundijalu u Južnoj Africi, kao i prikazivanje filmova na stadionima (?!).
Inače, scenarista filmova/serije je Srđan Dragojević, koji je priču zasnovao na knjizi Vladimira Stankovića, našeg poznatog sportskog novinara.
Daleko je Montevideo…
… ali, ipak, nije bio te 1930. godine kada su se hrabri mladići, buduće istinske zvezde i idoli čitave nacije, uputili na prvo svetsko prvenstvo u fudbalu. Ispunjeni verom u duh zajedništva ispisali su najbitnije stranice fudbalske istorije. Došli su sa osvojenim trećim mestom (mada, u arhivi FIFA stoji da se radi o četvrtom mestu) i dokazali da u sportu postoji jedno pravilo: nema unapred otpisanih!
Filmovi i TV serija će se odvijati u periodu od kraja 1929. godine do početka septembra 1930. godine kada su se nacionalni heroji vratili u Beograd, gde ih je dočekalo 5.000 oduševljenih navijača i na ramenima nosilo Balkanskom ulicom sve do Terazija.
U Montevideu je igrala reprezentacija Jugoslavije. Ali, samo imenom. Zbog bojkota hrvatskih igrača izazvanog preseljenjem sedišta Jugoslovenskog nogometnog saveza iz Zagreba u Beograd, ova reprezentacije je bila sastavljena od srpskih fudbalera.
Avantura sastavljanja fudbalske reprezentacije za prvo svetsko prvenstvo nagovestila je mnoge događaje koji će kasnije razjediniti Kraljevinu Jugoslaviju. Takođe, kroz ovu priču o fudbalu provejavaće i svakodnevne lokalne teme iz 1930, ali i događaji u Evropi i svetu.
Bjelogrlić u novoj stolici
Filmovi/serija će se pored Srbije snimati i na Tenerifima, kao i u samom Montevideu, a podrška celoj ideji, za sada samo usmena (film nije učestvovao ni na republičkom, ni na gradskom konkursu), stigla je i iz kabineta predsednika Srbije.
- Učinilo mi se, dok sam pisao dokumentarni roman, da se u njemu obrađuje nešto zaista veličanstveno, jedan veliki trenutak srpske istorije kada su naši fudbaleri postigli neverovatan uspeh na Prvom svetskom fudbalskom prvenstvu. Oni su putovali brodom dve nedelje do Urugvaja, trenirali na palubi i, konačno, osvojili treće mesto. Glavne figure su među njima bili Blagoje Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić-Tirke, koji su kasnije postali legende fudbala.
Interesantno je da je ovaj projekat onaj koji je glumac/producent Dragan Bjelogrlić izabrao za svoj rediteljski debi:
- Pre više od deset godina, kada sam polako počeo da se “krećem iza kamere”, da ulazim u produkciju, počeo sam da razmišljam o tome da bih jednog dana mogao da nešto i izrežiram. Sve više me je to okupiralo i rekao sam sebi da će to biti priča koju bih baš ja voleo da ispričam. U ovoj priči se poklopila moja ljubav prema fudbalu, prema pričama o prijateljstvu i ljubavi i opsesija epohom, kojom se naši autori, iz nepoznatog razloga nisu bavili, a jedan je od najlepših perioda naše istorije. Privilegija mi je da rekonstruišem jedno divno vreme i da uđem u biografije ovih junaka koje sa današnje pozicije deluju sasvim bajkovito.
Inače, pre nekoliko meseci se pričalo da Bjelogrlić i ekipa planiraju da kod FDU-a rekreiraju Terazije iz tridesetih godina kao set koji bi ostao za trajno korišćenje studentima, ali i kao turistička atrakcija (?!). Međutim, od te ideje se izgleda odustalo…
- Ta ideja je prihvaćena od svih gradskih struktura. Projekat će verovatno biti realizovan za Dan grada iduće godine, ali mi nismo mogli da čekamo. Častili smo ih tom idejom, čiji je idejni tvorac reditelj Bjelogrlić. Svi su oduševljeni, ali se čeka odgovor od Rektorata Univerziteta umetnosti, čije je to zemljište - rekao je direktor projekta Zvonimir Šimunec.
Međutim, kako navodi reditelj Bjelogrlić, filmovi neće biti snimani na tom setu, ako bude izgrađen, već u “realnim objektima uz pomoć CGI-a” uz nadu da će ideja o Terazijama na Novom Beogradu zaživeti kako bi "mogli da se snimaju filmovi iz epohe”.
Mladi lafovi i stare zvezde
Pored glumačkih zvezda poput Vojina Ćetkovića, Nebojše Ilića, Mime Karadžića, Branimira Brstine, Žike Todorovića, Nebojše Glogovca i drugih, u ovim filmovima/seriji igraće i niz mladih, neafirmisanih glumaca.
Ako je suditi po vremenu provedenom na prvoj klapi filma, upravo mladi lafovi, kojima su dodeljene uloge članova fudbalske reprezentacije, biće stvarna snaga ovog filma. Obratite pažnju na sledeća imena, jer predviđamo zvezde: Miloš Biković, Petar Strugar, Andrija Kuzmanović, Ivan Zekić, Aleksandar Radojičić, Nenad Heraković, Uroš Jovčić i drugi, među kojima je i Viktor Savić.
Planirano je da svi delovi ovog projekta budu realizovani tokom 2010. godine kada se obeležava 80 godina od održavanja prvog Mundijala i uspeha (trećeg mesta) naše reprezentacije u Montevideu, a sve pred odlazak sadašnje srpske reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku.
Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Saša Džambić