Devedesetih su bili popularni na prostoru bivše Jugoslavije. S raspadom države, ratovima, i bend je prestao da radi, svako je otišao svojim putem. ‘’Regina’’ se ipak skupila u originalnoj postavi, i krajem 2006.godine izdaju album ‘’Sve mogu ja’’
Šta se dešavalo sa grupom ‘’Regina’’ poslednjih godina?
Aco: Mi smo bend koji je nastao u Sarajevu početkom devedesetih godina, imali smo te neke dve godine uspešne karijere, onda je došao rat, svako je otišao na svoju stranu… Bojan i ja smo bili u Beogradu, Davor je bio napolju, Denis, basista, takođe, i onda je nekako život to tako sam napravio da smo čekali, u stvari, pravi trenutak da se okupimo ponovo u toj originalnoj postavi.
Znači nije vam odgovaralo to što se samostalno radili u međuvremenu?
Aco: Iskren da budem, bilo je i tu dobrih stvari. Ja sam neke, mogu da kažem i najlepše, godine života proveo tih devedesetih, radeći ovde sa tom formacijom grupe ‘’Regina’’, svirali smo dosta, putovali, meni je nekako to bilo odrastanje. Kad si non-stop na točkovima, svaku noć u drugom gradu…
Hoćete li i sada ‘’na točkove’’?
Aco: Hoćemo! Mi to jedva čekamo!
Skupila se ekipa, uradili ste album, ko osim vas dvojice učestvuje u tome što radite?
Bojan: Osim članova grupe na albumu je učestvovalo još dosta ljudi. Pevač je Davor Rebner, basista Denis Čabrić, oni žive u Sarajevu, mi živimo ovde…
Kako se u takvim okolnostima snalazite, sa svirkama, promocijama…?
Bojan: Mi odlazimo tamo, oni dolaze ovde… živimo na relaciji Beograd-Sarajevo.
Ko je još radio na albumu?
Aco:Mi smo većinu stvari snimali u studiju ‘’Sky’’ Vlade Negovanovića, produkciju i aranžmane je sa mnom radio gospodin Alek Aleksov, prateće vokale i još neke stvari smo snimali u Zagrebu u studiju ‘’Croatia records’’, nešto u Beogradu… išli smo i u Skoplje, gde smo snimali duet sa malom Elenom… Tako da smo nekako, čini mi se, bili opet duhom prisutni na svim tim prostorima koji su nas vezivali nekada ranije i gde smo svirali pre petnaest godina.
Ima li nostalgije?
Aco: Pa ima, naravno!
Da li mislite da ljudi vole da vas čuju i vide zbog te nostalgije, ili ste sada mnogo bolji nego što ste bili?
Aco: Ja mislim da je i jedno i drugo! Na prvu loptu je bitnije ovo prvo, ali nostalgija nije dovoljna ako ponudiš nešto bezveze.
Jeste li imali vremena da obiđete neki od većih koncerata koji su se dešavali ovde u skorije vreme?
Bojan: Jesmo, čak smo učestvovali i u organizaciji nekih koncerata. Duran-Duran na primer.
I sviđa vam se kako je to sve izgledalo?
Bojan: Jesi li ti bila na koncertu?
Jesam…
Bojan: Kako je bilo?
Za moj ukus, malo našminkano…
Aco: Oni su bili šminkeri uvek! (smeh)
Billy Idol je više po mom ukusu!
Bojan: Uuu, on je bio super! Znaš da sviramo neke njegove pesme na svojim koncertima?
‘’White wedding’’, ‘’Rebell Yell’’..?
Aco: ‘’White wedding’’! To smo naučili! (smeh)
Koga biste vi voleli da vidite?
Aco: Puno bendova sad dolazi… ‘’Depeche mode’’ bih recimo ja voleo da vidim!
Bojan: ‘’U2’’…
Aco: Da, ‘’U2’’, ‘’Peperse’’ bi voleli da gledamo…mada zaista dosta toga dolazi u Beograd.
Album ‘’Sve mogu ja’’ izdali ste krajem prošle godine, kako napreduje promocija?
Aco: Ide super, mi smo, da ponovim, bend koji je nastao na prostorima biše Jugoslavije, tako da imamo izdavača za Bosnu i Hercegovinu, to je ‘’Hayat’’, prva promocija je bila u Sarajevu 8.decembra, u Beogradu 14.decembra, malo su nas onda omeli novogodišnji praznici, pa smo nastavili… Makedonija, Podgorica…
Koncerti?
Aco: Naravno! Ali kad dođe vreme za to. Imamo u planu da osim spotova za pesme ‘’Izgledala je malo čudno’’ i ‘’Ljubav nije za nas’’ uradimo još jedan ili dva spota, od kojih će sigurno biti spota za pesmu ‘’Sama’’. Nakon toga treba lagano da krenemo na svirke, da vidimo koji su to prostori u kojima možemo da sviramo, koliko je publika sve to prihvatila i koliko to želi da sluša. Naša je želja da to budu stvarno dobri koncerti, gde je produkcija urađena najbolje moguće, i da stvarno ponudimo ljudima dobar zvuk i dobar provod.
Za koncert u Beogradu, koga biste zvali kao gosta? Koga biste voleli da vidite i ugostite na svom koncertu?
Aco: To je dobro pitanje!
Bojan: Da…
Aco: Ima puno muzičara koji su nam bili idoli kada smo bili klinci…
Šta ste slušali kao klinci?
Aco: Ja sam kao gitarista voleo da slušam Točka, Vlatka Stefanovskog…
Stivija Vaja, Satrijanija…
Aco: Govorimo o onima koje možemo dovesti kao goste! (smeh) Ali dobra je ideja!
Da se vratimo na album, za one koji nisu imali prilike da ga čuju – kakve su to pesme, kako biste ih vi okarakterisali, i šta bi rekli onima koji treba da kupe taj CD, šta je to u stvari?
Aco: Pop, rok… ipak je malo tvrđi zvuk. Ovo vreme u kojem stvaramo muziku ima jednu dobru stranu, a to je da čovek kad radi muziku može da se osloni na sve što je bilo dobro u poslednjih 25 godina. Ne mora da bude žanrovski opredeljen, da mora da bude ovakav rock, pop ili dance. Imali smo tu sreću da se igramo malo po tim žanrovima, pa na albumu imamo gitare koje liče na ‘’Depeche mode’’, na ‘’U2’’, na neke tvrđe gitare, ali nam je ipak uspelo da se sve to uradi sa nekim modernim sekvencerima i podritmovima. Dobili smo jako dobar zvuk, i sreću da kad sviramo uživo, uz malu pomoć tehnike zvučimo kao na ploči.
Učestvovali ste i na Radijskom festivalu, kako je to prošlo?
Bojan: Mi smo pre odlaska na Radijski festival odlučili da se više nikad ne pojavimo ni na jednom festivalu, zato što je to ipak potrebno bendovima koji prvi put nastupaju, da bi se predstavili. A opet, s druge strane, nama je izlazila ploča pa nam je dobro došla ta promocija. ‘’Nikom te ne dam’’ možda i nije festivalska pesma, ali mislim da odskače po kvalitetu…
Aco: Ljudi sa radija ‘’S’’ su stvarno insistirali da se pojavimo na festivalu, dobili smo i nagradu za najbolji aranžman u toku prošle godine za pesmu ‘’Izgledala je malo čudno’’, tako da je meni to bilo sasvim ok.
Kakav je osećaj, sada kada ste se okupili ponovo, kad zajedno stvarate, svirate, putujete?
Aco: To je zaista nešto što najviše volim da radim. Svako to putovanje, koliko god da je naporno, uvek se dese neke stvari koje ne možeš da doživiš ako sediš u Beogradu i čekaš da ti nešto padne s neba. Kad smo se u životi opredeljivali čime ćemo se baviti, kad smo izabrali muziku, verovatno smo jedva čekali da to radimo! Nakon svih tih godina, kad se ponovo ukaže prilika da nekome sviraš, to je super stvar!
Na žalost, mnogi i ne osete taj groove, kada se ide na turneje, kada se tako svira… Kako se vama čini naša ex-Yu scena?
Aco: Mislim da je najveća kriza autora. Najmanje ima dobrih pesama. Svirača i ima, ali definitivno je tu problem u mozgu. Čovek mora verovatno da bude dovoljno oslobođen svih stvari oko sebe da bi pravio dobru muziku. Mi smo poslednjih 15 godina pod stresom.
Ima i onih koji kažu da ne žele da rade autorske pesme dok se ne sredi situacija sa autorskim pravima?
Aco: Ma to su gluposti! Kad napraviš dobru pesmu, nešto te tera da je objaviš, ne verujem da iko napravi dobru pesmu, pa je čuva!
Može li da se opiše to zadovoljstvo, kada izađeš pred publiku, odsviraš pesmu koju si teškom mukom napisao, koja je deo tvog života, i kada je ljudi sa tobom otpevaju od reči do reči? Može li se opisati rečima?
Aco: Ne može se opisati rečima! To je posle seksa najbolji doživljaj!
Bojan: Posle dobrog seksa!
Aco: Meni je uvek dobar! (smeh)
Za kraj, zašto ljudi treba da kupe novi CD grupe ‘’Regina’’?
Bojan: Zaokružena je ploča, od prve do poslednje pesme, i nekim svojim kvalitetom, i nekim zvukom za koji smo se trudili da bude svetski. Mastering smo radili u Njujorku.
Aco: Ukazala nam se prilika da to radimo tamo, nismo hteli da je propustimo. A ono što ćemo sigurno ljudima da ponudimo u toku ove godine, to su dva nova spota koja će biti istog kvaliteta kao i prva dva, radili smo ih filmskom kamerom, zaista je puno uloženo u to sve. I, dobre koncerte! Možda ih nećemo imati puno, možda nećemo svirati u svakom manjem gradu, možda će to biti samo veliki koncerti, ali će sigurno biti dobro organizovani, sa dobrim zvukom, i sa nekim zanimljivim gostima.