Lepa slika, angažovana tema i divni glumci gube bitku protiv neubedljivog scenarija i nekoliko zaprepašćujuće praznih dijaloga
Tri velika internacionalna projekta iza sebe je ostavio reditelj Entoni Mingela (Anthony Minghella). ’’Engleski pacijent’’, ’’Talentovani gospodin Ripli’’ i ’’Hladna planina’’ doneli su mu brojne nagrade, status zvezde i, najbitnije što prethodno nosi sa sobom, mogućnost da uradi nešto po svom scenariju. Skupio je dovoljno novca, udružio se s prijateljem Sidnijem Polakom (Sydney Pollack) i famoznom braćom Vajnstin (Weinstein), angažovao svoje omiljene glumce – potrebne kockice su se složile da Mingela realizuje temu koja ga iskreno zanima u gradu koji poznaje.
I nastao je film ’’Provalnik’’, odnosno, u alegoričnijem originalu – ’’Breaking And Entering’’! A privlačna, manje ex-Yu, više uopšteno imigrantska, priča kojom se bavi Mingela je sledeća…
Londonski kraj King’s Cross, poznat po ilegalnim imigrantima i kriminalu, pejzažni arhitekta Vil Frensis (Jude Law) i njegov partner Sendi (Martin Freeman), vide kao buduće moderno mesto za život sa zelenim površinama i kanalima. Međutim, pozitivne strane ideje da svoju firmu presele u ’’kraj sa reputacijom’’, kvare dve provale tokom kojih je ukradena skupa oprema, među kojom i Vilov lični laptop. Obe pljačke potpisuje uigrana (bosanska) ekipa sa svoja dva ’’majmunčeta’’, kako gazda ekipe zove dvojicu talentovanih trejsera (eksperti u parkuru – opasnoj umetnosti efikasnog i brzog prelaska zadate putanje korišćenjem isključivo telesnih mogućnosti).
Vil, nezadovoljan životom sa devojkom Liv (Robin Wright Penn) i njenom opsesivno-kompulsivnom ćerkom Bi (Poppy Rogers), odlučuje da provodi noći ispred ofisa čekajući da uhvati provalnike na delu. Jedne noći jureći Mira (Rafi Gavron), veštog trejsera i problematičnog tinejdžera iz mešovitog braka Srbina i muslimanke, Vil ’’spontano’’ ulazi u nesrećni imigrantski život njegove majke, udovice Amire (Juliette Binoche)...
Vrlo aktuelna tema kojoj Mingela – angažovani stanovnik Londona, umetnik tkanja emotivnih priča i, u krajnjoj liniji, žrtva nekoliko ’’breaking and entering’’-a – pristupa iz nekoliko korektno izabranih uglova. Niko nije površno shvaćen, pa ni ex-Yu imigracija, što se često dešava kada strani autor pristupi ovoj osetljivoj temi. Mingela je radio na toj (skoro) apolitičnoj preciznosti do te mere da je Žilijet Binoš čak provela izvesno vreme u Bosni izučavajući jezik. I, zaista, ima vrlo pristojan izgovor. Naravno, smeh presečen ponekim aplauzom su neizbežna reakcija na ’’naše’’ u stranim filmovima.
Slična reakcija – da li s pozitivnom ili negativnom konotacijom, zavisi od afiniteta – očekuje i pojavljivanje domaćih glumaca, makar i u dužini jedne mini-replike. Moglo bi se reći da je Branka Katić vrlo šarmantno ’’podelila’’ kadar sa Žilijet Binoš i Džudom Louom. Korak po korak (valjda)...
Nažalost, iza interesantnog sinopsisa, čestitih motiva i odličnog kastinga, stoji jedno veliko ’’ali’’. Scenario, iako prijatno hladan, životno emotivan i prilično nepristrasan, obiluje lošim dijalozima i još lošijim krajem. A, prva trećina je baš obećavala... Kao i mnogo toga, i odnos simpatičnog Sendija i čistačice je stradao negde tokom sredine filma. Šteta, koju ni fenomenalna minijatura Vere Farmiđe (Vera Farmiga) kao istočnoevropske prostitutke nije mogla da popravi.
Čak ni trud Džuda Loua, godinama nepromenjena lepota Žilijet Binoš, magnetizam Mingeline omiljene glumice Robin Rajt Pen, talenat mladih glumaca, odlična muzika koju potpisuju Gabriel Yared & Underworld, prelepi kadrovi Londona i kvalitetna montaža – ne uspevaju da spasu besmisao nekoliko izgovorenih replika i prazne podzaplete.
Toliko pogodaka i toliko promašaja u jednom filmu – neverovatno u toj meri da bi trebalo da pogledate ovaj film. Naravno, ako na neki, ’’van-FESTovski način’’, dođete do njega.
Katarina Milovanović