Nakon više od 50 godina Maksim Gorki se ’’vratio’’ u Bgd sa komadom ’’Na dnu’’. Teško, nikad aktuelnije pitanje zašto živimo – sebi, svima, sistemu postavlja proslavljeni reditelj Paolo Mađeli i odlična glumačka ekipa
Maksim Gorki, često zloupotrebljavan genije života prepunog intriga, polako izlazi iz lektira. Davno je napustio i pozorišni repertoar. Njegov gorak (pseudonim nije slučajnost) pogled na egzistenciju, levičarski duh i bavljenje malim čovekom, u nešto izmenjenoj formi, samo na prvi pogled modernije, nastavili su brojni pisci. Aktuelnost Gorkog (života) ponovo je primetio Paolo Mađeli – reditelj koji se uvek vraća Beogradu, prateći osećaj da nešto značajno treba poručiti sa scene JDP-a.
Skidajući, kako kaže, socijalni kontekst teksta, Mađeli se zajedno sa dramaturškinjom Željom Udovičić suočava sa drugim, univerzalnijim slojem komada ’’Na dnu’’. Pitanje (be)smisla života, istraživanje razloga nastavka borbe za opstanak i, konačno, diskretna pobuna protiv besvesti, sada možda raširenije nego u vreme Gorkog – na sceni okupljaju različite likove nesvesne činjenice da je život samo jedan. Uživajući u alkoholu, gubljenju vremena, odustajući od svega, od samih sebe, kockar Satin, lopov i zavodnik Vaska, ’’udarnik’’ Klešč, luda Nastja, mudri starac Luka, gazdarica Vasilisa, zaljubljeni policajac Medvedov, nesrećna Nataša, Glumac bez duše, i ostali stanovnici ’’dna’’, kao i mi sada, pokušavaju da nađu odgovore, smisao. Da li je to uopšte moguće za jedan kratki zemaljski život?
Komad ’’Na dnu’’, odnosno Mađeli-Udovičić čitanje istog, jeste teško, ali i dovoljno duhovito, na momente nedovoljno stimulativno preispitivanje čoveka i njegove egzistencije. Iskreni levičar Mađeli, kao i pre, hrabro iznosi svoj bunt, stavove, predloge na temu aktuelniju nego ikada želeći da ukaže da je vreme za razmišljanje o velikom problemu globalizma – gubitku identiteta.
Dok s jednim delom publike besprekorno korespondira, predstava ’’Na dnu’’ iza sebe ostavlja i lica koja veruju, ali ne zahvaljujući Mađeliju. Pored pitanja koja bi svi trebalo sebi da postave, publiku ujedinjuje i stav da ova predstava dokazuje da imamo zaista odlične glumce svih generacija. Aplauzi, uzvici ’’bravo’’ pripadaju Mađeliju i svima ’’iza scene’’, ali možda najviše Josifu Tatiću, Nebojši Glogovcu, Nadi Šargin, Voji Brajoviću, Vojinu Ćetkoviću, Miodragu Radovanoviću, Bogdanu Dikliću, Tamari Vučković, Nikoli Vujoviću, Sonji Kolačarić... Maestralno!
Predstava ’’Na dnu’’ vraća Gorkog na scenu, moderno je režirana i postavlja značajna pitanja. Publika će shvatiti, ali da li i osetiti?
Katarina Milovanović