Na Mediteran izlazi 16 zemalja koje se razlikuju u mnogo čemu. Ali, opšta odrednica "Mediteranska ishrana" poznata je i prihvaćena
Prva asocijacija tiče se načina ishrane, koji podrazumeva mnogo voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, plodova mora... Pozitivni efekti ovakve ishrane ogledaju se u statističkim podacima, koji navode da je u zemljama Mediterana zabeležen manji broj srčanih oboljenja, niži nivo holesterola, kvalitetniji i duži životni vek.
Nama more nije tako blizu, ali prisvajanje neke od mediteranskih navika u ishrani može odlično da se odrazi na zdravlje.
Poznato je da Grci, pored ribe, voća i povrća, konzumiraju i dosta žitarica (od celog, neprerađenog zrna), mahunarki i maslinovog ulja, a to je dobro i za mozak i za srce. Novija istraživanja potvrdila su da ovakva ishrana značajno smanjuje rizik od pojave Alchajmerove bolesti. Mediteranski način ishrane obezbeđuje dosta vitamina C i E, kao i zdrave (nezasićene) masnoće. Takođe, omega 3 kiseline (koje se nalaze u ribi) veliki su borci protiv svih vrsta upala.
"Kod nas su na meniju riba i plodovi mora iz Italije i Crne Gore - postoji od 15 do 20 vrsta morske ribe. Reč je o ribi koja se zaista lovi u moru - ne dolazi iz bazena i tovilišta. Riba se sprema na maslinovom ulju, bez ikakvih dodataka" - kaže Žarko Kojović, menadžer restorana "Porto" iz Beograda. On ističe da u "Porto" dolazi 99 odsto gostiju koji znaju da ovde mogu da poruče svežu morsku ribu ("Kočarska riba je ’divlja’ riba, dakle ne uzgaja se u tovilištima") kao i da su najtraženiji grdoba i razne salate od plodova mora. "Na meniju je i sir iz ulja, razne lagane paste sa dosta povrća - rukolom, paradajzom, zelenom salatom... Ljudi u Boki Kotorskoj i na celom primorju žive desetak godina duže od onih u kontinentalnom delu. Naravno, to je usled ishrane, ali i podneblja" - navodi Kojović.
Mediteranska ishrana je umerena i definitivno zdravija - sve što predstavlja osnovu ovog načina ishrane nema mnogo kalorija. U Grčkoj se, recimo, konzumira piletina i crveno meso, ali potpuno umereno, dok se jaja ne koriste mnogo, najviše dva do tri nedeljno. Vino je takođe važan sastojak - kao eliksir mladosti i zdravlja i hedonistički (ali koristan) dodatak obrocima. Preporučljivo je da se riba u jelovniku nađe dva do tri puta nedeljno - neke od beneficija koje možete da iskusite su povećanje imuniteta i pamćenja.
Osim dužeg životnog veka ljudi na obodu Mediteranskog mora ređe oboljevaju i od srčanih bolesti (u poređenju sa Evropljanima, i, posebno, Amerikancima) i, generalno su zdraviji. Vitkija figura i veća mentalna uravnoteženost se podrazumevaju.
Ako zbog poslovnih, porodičnih i ostalih obaveza ne možete da odete na pusto ostrvo ili na morsku obalu, sačekajte svoje dve letnje nedelje i do tad preselite Mediteran u svoj tanjir. Okružite se plavim i belim, promenite navike, uživajte polako i - sačekajte rezultate.
Jelena Jovanović