U jednom intervjuu, Frenki se osvrnula na sve što se dešavalo: 'Zbog siledžija i njihovih svakodnevnih pretnji sam se osećala užasno i činilo mi se da sam nesposobna da bilo šta postignem. Ni u najluđim snovima nisam mislila da ću postati model. Na neki način, ono kroz šta sam prošla u školi mi je dalo motivaciju i snagu da radim ono što radim danas. Nadam se da sam im dokazala da nisu bili u pravu.’
Hrabra Frenki, kojoj je rođeno ime Šarlot Miljn (Charlotte Million) je bila meta siledžija otkad zna za sebe.
Dodala je: ‘Odgajala me je majka i nikada nismo imali puno para. Druga deca su me zadirkivala što nisam nosila skupocenu odeću. Stvari su se pogoršale kad sam napunila 11 godina. Počeli su da me oslovljavaju sa ‘ružna’ i ‘debela’. Gađali su me hranom, svakodnevno. Odmori i pauze su bili najgori. Dolazila sam u situaciju da sam se sakrivala po školi kako ne bih izašla napolje i ponovo bila nečija meta.Izigravali su me na najužasnije moguće načine – neko od dečaka koji mi je bio lep bi mi, na primer, poslao čestitku za Dan zaljubljenih. Ja bih se tu obradovala ali bih onda otkrila da je sve sprdnja i da mi se podsmevaju. Slali su mi i užasne poruke mejlom. Kada sam napunila 15, siledžije su mi pretile nožem. Bila sam potpuno prestrašena i istraumirana. Sve ovo me je odvelo u tešku depresiju i počela sam da se viđam sa školskih psihologom. Sva sam bila bolna od svakodnevnih tortura i razmišljala sam o samoubistvu.’
I pored svih maltretiranja kroz koja je prolazila, Frenki je završila Umetnost i Dizajn. Bila je oduševljna kada joj je ponuđena stipendija za studiranje fotogradije na koledžu za umetnost u Klivlendu.
Kada je konačno napustila okruženje koje ju je uništvalo, krenula je na koledž. U otprilike ovom periodu je počela da eksperimentiše sa modom 1940-ih i 50-ih i počela da dobija komplimente za to kako izgleda.
‘Tokom naših časova fotografije, pozirali smo jedni drugima i moj tutor je od samog starta govorio da imam sjajnu strukturu kostiju. Nisam na to preterano obraćala pažnju jer sam o sebi imala najniže moguće mišljenje jer su ljudi uvek bili okrutni u komentarima koji su se ticali mog izgleda. To nasilje od osobe stvori nekog sasvim drugog, počnete o sebi da mislite na jedan određeni način, i ja, evo, do dana današnjeg pokušavam da se izgradim i oslobodim negativnih misli. Međutim, počela sam ubrzo da stavljam neke svoje slike na Myspace stranicu. Fotografi, a i lokalne modeling agencije su me kontaktirale i pitale da dođem na kasting. Jedna od agencija je odmah želela da potpišemo ugovor i ubrzo su počeli da me plaćaju za fotkanje. Malo me je brinulo da će fotograf misliti da sam ružna ili da nisam dovoljno dobra. Ali, nastavili su da me angažuju.Od tog trenutka pa nadalje, stvari su počele da se odvijaju u sjajnom smeru! Sada imam preko 24.000 pratilaca na svim druševnim mrežama. Jako sam zahvalna svojim fanovima jer su divni i pozitivni. Imam i firmu, i sjajnog momka Toma. Svakodnevno sebi govorim da svo maltretiranje iz prošlosti više nije bitno.'
Dalje je dodala...
'Pretpostavljam da sam neka vrsta poznate ličnosti sada. Nekoliko siledžija iz škole su mi pisali na Fejsbuku i govorili stvari, tipa ‘Vau, sjajno izgledaš, ne mogu da verujem koliko si uspešna!’ ili ‘Koliko si se samo promenila od srednje škole!’. Sve je to lepo i pozitivno ali sam u šoku da imaju obraza da mi pišu nakon svega što su mi radili. Niko od njih se nijednom nije izvinio. Ja samo odgovorim sa ‘Hvala’ i pokušam da se više ne osvrćem na to.’
Frenki se nada da će njena priča poslužiti kao inspiracija drugim žrtvama siledžija.
‘Želim da kažem svoj drugoj deci koja prolaze kroz iste, slične ili gore stvari nego što sam ja da će se stvari promenitI. Samo izdržite i iskoristite tu mržnju u dobre svrhe. Iskoristite je kao gorivo za svoj život!’
Pogledajte Frenkine slike u galeriji ispod.