Samo oni koji ne znaju kakva se romantična priča krije iza imena restorana „Violeta kućo stara“ mogu reći da im se ne sviđa. Replika koju Slavko Štimac izgovara u filmu "Specijalno vaspitanje" nema baš nikakve veze sa tim. Ovde je ljubav „ umešala svoje prste“, i to ona davna, nikad prežaljena.
Tokom radova na adaptaciji, slučajni prolaznik, čije ime će ostati tajna, predložio je vlasnicima sa suzama u očima da kafanu nazovu Violeta. Ovaj stari Beograđanin koji je dugo živeo u Francuskoj, u jednom malom bistrou u Nansiju upoznao je Violet Arto, dvatesetogodišnju devojku iz Lunevila. Nisu se čestito ni poljubil. Samo je držao njene promrzle ruke u svojim rukama jedne zime, jutro pre nego što je dobrovoljno otišla u ratnu bolnicu... od tada nije prošao ni dan da ne pomisli na Violet.
Tako je Violeta dobila ime u spomen svih velikih ljubavi javnih ili tajnih. Drugi deo imena je potekao od toga jer je kuća stara, datira iz 1922. godine.
U „Klubu ljubitelja uživanja“ svako može pronaći kutak za sebe. Taverna je pogodna za opušteno druženje sa prijateljima, restoranski deo za poslovni ili romantični sastanak, i Vip deo ukoliko želite više privatnosti.
Kada otvorite “Dnevnik jednog kuvara“ naći ćete mnogo zanimljivih misli i kreativnih ideja. Maštovitost pretočena u jela donela je mnogo interesantnih kombinacija ukusa.
Jedno od jela koje preporučuju je Tartar od pačijih grudi i guščije džigerice. Cena od 1.300 dinara nije mala, ali kažu da je ovo jedino mesto u gradu gde možete pojesti ovaj specijalitet.
Ćevapi “I tata bi sine“ su nešto čime se ponose. Cena za porciju od 10 komada je 580 dinara. Pripremaju ih od jagnjećeg i junećeg mesa, a pečenje na ćumuru im daje poseban šmek.
Probali smo odličan srednje pečeni teleći kotlet sa pireom od brokolija. Sos od šumskog voća i meda je tu da jelu da specifičan ukus. Za desert pečeno voće sa konjakom i vanilom. Cena ovakvog ručka je 1.140 dinara.
Ovo je mesto koje ima dušu i dolaze oni koji umeju to da prepoznaju. Kažu da Nikola Kojo, koji je donedavno bio i jedan od vlasnika restorana, ume da otpeva nešto za svoju dušu.
Kada se opustite uz neko dobro vino i setite se neke svoje neprežaljene ljubavi, zamolite ih slobodno da vam dozvole da otpevate nešto u to ime. Da se bar na trenutak prisetite tih davno minulih vremena.
Tekst: Marija Milenković
Foto: Mirjana Ristić