Tipično udaljavanje adolescenata od roditelja posle razvoda i ogorčenje koje osećaju usmereno je na oca ali ne i na majku - ako je verovati najnovijim rezultatima istraživanja u SAD.
"Posmatrano kroz istoriju, tinejdžeri se udaljavaju od roditelja i sve se više i duže druže sa vršnjacima iz takođe razvedenih roditeljskih brakova. Uz to, imajući u vidu razvod, ovo udaljavanje najčešće za rezultat ima dalje slabljenje bliskosti između oca i dece", kaže dr Alan But.
Ovaj ugledni profesor sociologije, demografije i humanog razvoja na državnom univerzitetu Pensilvanije je i koautor studije objavljene ovih dana u stručnom časopisu "Žurnal braka i porodice".
Iako istraživanje pokazuje da je u protekloj deceniji malo poboljšano učešće očeva u vaspitavanju i odgoju dece, majke su i dalje ključni faktor u odgoju dece, dok očevi i dalje spadaju u "nedovoljno uključene roditelje".
Razvod roditelja predstavlja neslućeni faktor u slabljenju bliskosti između oca i dece, čemu treba dodati brojne prepreke koje je stvorilo fizičko odvajanje oca od dece.
Očevi, koji su i pre razvoda bili manje od majke uključeni u odgoj dece, trebalo bi da "investiraju" više emocija i briga u odnose s decom i nastoje da bar održe bliskost iz vremena pre razvoda - što većina očeva ne čini, naglašava se u studiji.
"Zbog toga, očevi su u nepovoljnoj situaciji da naglo počnu da traže bliskost, a razvod celu situaciju čini još težom i postavlja nove izazove u obnavljanju bliskosti", ocenjuju istraživači.
Naučni istraživački tim sačinjavali su dečji psiholog Mindi Skot, njena koleginica Valeri King i antropolog Dejvid Džonson, iz Pensilvanije. Oni su istraživali i sistematizovali podatke koje su dobili od srednjoškolaca, učesnika u dugoročnom nacionalnom istraživanju zdravstvenog stanja adolescenata.
Podaci su obuhvatali petogodišnji period a učesnici u anonimnoj anketi bili su srednjoškolci. U anketi su upoređivani podaci koje su dala deca iz razvedenih ali i brakova u kojima su roditelji zajedno i to na kraju petogodišnjeg perioda.
Analiza odgovora pokazala je da je pre razvoda, 71 odsto mladih bilo vrlo blisko s majkama dok ih je 57 odsto izjavilo da su bili "izuzetno bliski" s očevima.
Udaljavanje tinejdžera od očeva bilo je mnogo bolnije i grublje među mladima čiji su roditelji razvedeni (56 odsto) nego među mladima iz "brakova koji traju" (28 odsto).
Procenat mladih koji su izjavili da imaju konstantno bliske odnose s očevima bio je mnogo veći u "brakovima koji traju" (48 odsto) nego u razvednim brakovima (25 odsto). U isto vreme, nije zabeležena bitnija razlika u promeni bliskosti s majkama u obe grupe mladih.
"Mladi koji su sačuvali bliske odnose sa očevima u isto vreme poseduju snažnu vezu majka-dete i osećaj za blagostanje, definisano kao osećanje za kvalitet odnosa i percepciju sopstvenih kvaliteta i mogućnosti", smatra profesor But.
On na kraju analize rezultata istraživanja konstatuje: "Dalja istraživanja bi trebalo da se bave podacima dobijenim neposredno od očeva o njihovom shvatanju i vrednovanju bliskosti otac-dete i njihovom viđenju povoljnih prilika ali i prepreka i uzdržanosti koje su uticale na bliskost sa decom pre i posle razvoda"...
(FoNet)
BOSTON, 30. decembar 2009.