Najveće misterije nikada ne budu otkrivene. Tako je i sa pozorišnim “slučajem” iz februara 1986. koji je dobro protresao kulturnu scenu Beograda i cele bivše zemlje. I danas, posle tolikih godina, ne zna se pravi razlog neigranja.
Mlad i pun sebe, došao je u ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta odmah pošto je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegov gromovit talenat nije promakao Jovanu Ćirilovu koji ga je regrutovao za JDP u vreme kad je Laušević još bio student. JDP je gostovalo u Zemunu s predstavom “Muke po Žiovojinu”. Jaka podela sa Lanetom Gutovićem, Perom Božovićem, Aleksandrom Berčekom i Žarkom Lauševićem igrala se na kartu više.
I mada je publika ispunila salu, predstava nije izvedena. Zvanična verzija je glasila da je Laušević odbio da izađe na scenu zbog “loših tehničkih uslova”. Molili su ga svi, od Ćirilova do kolega Laneta Gutovića i Tonija Laurenčića - nije vredelo. Čak je i Pera Božović založio svoj veliki autoriteta ne bi li privoleo “usijanu glavu” da promeni stav. Nije vredelo.
Publika je razočarana napustila pozorište, a po pozorišnim kuloarima se prenosila priča kako je Beograd dobio svog buntovnika sa ili bez razloga.