Ambasador Švedske Krister Asp otvoriće konferenciju, ispred ambasade konferenciji će prisutvovati i predstavnici SIDA odeljenja u ambasadi, kao i gospodin Marković Sandić, koordinator Odeljenja za javnu diplomatiju. Nakon ambasadora Švedske, prisutnima će se obratiti ambasadorka Indije Naridner Chauhan.
Tokom pet panel diskusija i studija slučaja, učesnici će razgovarati o zelenoj energiji i investicionom potencijalu kroz obnovljive izvore, energetski efikasnim zgradama, reciklažnoj industriji u Srbiji, biomasi i biogasu, globalnom zagrevanju.
Na panelu "Reduce, Reuse, Recycle: Reciklažna industrija u Srbiji" učestvovaće i Siniša Mitrović, Savetnik za životnu sredinu, Privredna komora Srbije.
Kakvo je stanje ekologije u Srbiji? Da li smo i dalje na dnu lestvice među evropskim zemljama?
- Srbija je odgovorna država, posvećena rešavanju problema životne sredine, u dobroj sinergiji države, biznisa i civilnog sektora. Kao rezultat odgovorne javne politike životne sredine imamo spremnu pregovaračku poziciju za pregovore o poglavlju 27 u okviru pristupanja EU. Imamo viziju, kondiciju da transparentno, patriotski pregovaramo o obavezama koje će imati naša industrija, lokalne samouprave i građani u primeni EU direktiva. Stanje životne sredinu u Srbiji je opredeljeno stepenom ekonomskog razvoja, odgovornosti građana za svoj životni prostor, našom ukupnom spremnošću da smo odgovorni za budućnost. Može se zasigurno reći da će industrija životne sredinu tzv. zelena industrija i odgovor na klimatske promene biti mejnstrim politika u Srbiji u budućnosti. Naravno da ima problema, potrebna je primarna selekcija otpada, veći stepen reciklaže, čistiji vazduh, tretman otpadnih voda… ali su sve to velike razvojne šanse.
Šta su najveći problemi u očuvanju životne sredine u Srbiji?
- Najvažnije je da imamo viziju šta hoćemo u životnoj sredinu i agendu prioriteta. Posvećenost rešavanju problema, jaka administracija i dostupan novac za investicije jesu najveći izazovi u javnoj politici životne sredine. Nedovoljno je da se 0,6% BDP izdvaja za životnu sredinu, jer smo u 2014. godini imali direktnu štetu od poplava 5% BDP, uz procenu Privredne komore Srbije, da ako uložite 1 dinar u prevenciju imamo 7 dinara eksterne dobiti u kvalitetu života, zdravlju i bezbednosti građana.
Pre tri godine ste naveli da u Srbiji može da se otvori 30 "zelenih fabrika" kada bi u sistem ušli svi koji se tim poslom bave preko udruženja, agencija... Kakva je slika danas?
- Danas sam još sigurniji da Srbija ima 30 “fabrika pod otvorenim nebom” jer preko 40.000 sakupljača otpada nije integrisano u sistem organizovanog tržišta i dobri modeli socijalne inkluzije sakupljača jeste i borba protiv siromaštva. Sakupljači su vredni građani koji sakupljajući otpad, snadbevaju reciklažnu industriju ambalaže sa skoro 70% sirovina. Zato će PKS u saradnji sa nemačkim GIZ-om raditi na nacionalnoj platform za socijalno preduzetništvo. Država je aktivan partner da podsticajnim fiskalnim merama napravi dobar ambijent. Uostalom predstojeća konferencija je dobar put za testiranje održivih rešenja u politici životne sredinu.
Sve informacije o programu i načinu prijave za učešće potražite na linku www.color.rs/serbiagoesgreen/