Krajem aprila davne 1946. godine, Enriko Pijađo je u Centralnom patentom zavodu za izume registrovao motor po nazivu vespa. Ostalo je istorija.
Dvotočkaš je svojim oblikom i zvukom motora podsećao na osu, što se na italijanskom kaže “vespa”, pa je tako i dobio naziv.
Pijađova ideja je bila da u posleratnmim godinama napravi proizvod koji će cenom biti pristupačan, dimenzijama manji od motora koji su se u to vreme proizvodili, a sim tim i zgodan za gradsku vožnju.
Uspeh je bio trenutan! Već prve godine prodane su 2.484 vespe, a 1948. njih 20 hiljada.
Kada je Gregori Pek u filmu iz 1953. “Praznik u Rimu” vespom provozao Odri Hepbern, motor se prodao u rekordnih 170.000 primeraka. I dan danas je popularan.
Vozili su ga vozili gradski šmekeri i mangupi, bio je simbol posleratne omladine, rokenrola, korzoa i jednog romantičnog vremena.