Laboratorija slavnih

Jeste li znali da i nauka može da bude zanimljiva i maštovita, a da naučnici nisu samo “knjiški moljci”, već, ponekad, i pravi detektivi u svetu nauke? Da je ovakva nauka bila misija svih velikih umova i realnost 21. veka, potvrdili su finalisti takmičenja “Laboratorije slavnih”

Prema mišljenju žirija, najbolji je bio Vladimir Živković, pripravnik na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je govorio o sindromu zlostavljanja i zanemarivanja dece. Vladimir će u junu predstavljati Srbiju na Festivalu nauke u Četlemu u Velikoj Britaniji.

Na finalu u Bitef teatru, učestvovalo je 10 mladih naučnika. Žiri u sastavu: dr Petar Jovančić, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, Gorica Nešović, novinar i direktor Radija B92 i Jelena Ilić, glumica, ocenjivali su maštovitost, kvalitet, način prezentacije, emocije…

Jednoglasna ocena žirija jeste da su svi finalisti predstavili, ponekad, komplikovan i nerazumljiv svet nauke na jednostavan, ali ne i pojednostavljen način. Takmičari su imali na raspolaganju, po tri minuta da prikažu svoju naučnu potkovanost, ali i govorničko umeće I harizmu.

- Nećeš verovati, ali evo oko Vlade gomila fotografa, novinari mu traže intervju - priča u telefonskom razgovoru jedna do drugarica prvoplasiranog Vlade.

A sam Vladimir, koji je završio studije medicine u roku, s prosekom jačim od devet, tvrdi da je običan momak koga interesuje nauka, s neostvarenom željom da bude džez muzičar.

Kaže da voli svoj posao, “ma koliko to nekom nastrano zvučalo”. Fan je brazilske muzike i fudbala, a voli i da čita knjige Nika Hornbija i Pola Ostera.

Ekskluzivno za nas, Vladimir kaže da je svojim radom tek dotakao “vrh ledenog brega”.

Problem zlostavljanja dece, koji je u našoj sredini dugo guran pod tepih, s obrazloženjem da se “to dešava negde drugde” počinje polako da se razotkriva, smatra Vladimir.

- Na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, od 1994. do 2000. godine, obdukovano je 12 žrtava, uzrasta od osam measeci od 14 godina. Najbitnije je problem otkriti na vreme, jer je kod kasne intervencije rizik za ponovno zlostavljanje 60 odsto, a čak 10 odsto žrtava podlegne povredama - objašnjava nam Vladimir, koji je kao prvoplasirani, od organizatora takmičenja Britanskog saveta u Beogradu dobio na poklon laptop.

Prema njegovim rečima, zlostavljanje od slučajnog povređivanja deteta, pedijatri i lekari opšte prakse mogu lako otkriti. Problem je u policiji koja bi trebalo da razlikuje namerno povređivanje deteta od slučajnih nezgoda, ali i sredini, koja pod parolom “neću da se mešam u tuđu kuću” sedi zatvorenih očiju, dodaje Vlada.

Drugoplasirana Jelena Grujić, završila je Fizički fakultet, radi u Laboratoriji za primenu računara u nauci u Institutu za fiziku u Beogradu. Jelena se bavila nepouzdanošću vremenskih prognoza. Ona kaže da je za to kriv tzv. “efekat leptira”, prema kojem mali zamah leptirovih krila u Tokiju može da izazove tornado na Floridi.

U razgovoru za portal “Nadlanu.com”, Jelena nam priča da ona svoj posao doživljava kao posao detektiva, nije joj teško da radi, pa ponekad i prespava u Institutu za fiziku i tvdi da su nastavnici u školama najčešći krivci za odbojnost dece prema predmetima kao što su fizika ili matematika.

- Nauka je i detektivski posao. Svi ljudi mora da su se bar jednom u životu zapitali zašto je nebo plavo, zašto pištaljka pišti. Pojedini nastavnici ponekad nemaju strpljenja i ne znaju da na zanimljiv način predstave gradivo. Smatram da se u Srbiji stvari kad je u pitanju nauka kreću nabolje, ja bih lično volela da se usavršavam negde u inostranstvu, ali i da se vratim kući. Bila sam u Poljskoj i Belgiji i tamo se radi na sličan način kao i kod nas, s tim da oni imaju više novca - rekla nam je Jelena, koja za sebe kaže da je i veliki filmofil.

Treće mesto su podelile Olgica Marjanović i Katarina Tošić. Olgica koja je osvojila i nagradu publike (štampač) tvrdi da u nauci postoji pouzdana metoda kojom se može saznati da je neko koristio narkotike. Tajna se, kako Olgica tvrdi, ne krije u TV serijama, već u ljudskoj kosi. Prisustvo narkotika je moguće otkriti i posle niza godina u ljudskoj dlaci i noktima. Olgica, koja uskoro treba da diplomira na Fakultetu za fizičku hemiju kaže da su naučnici na mumijama starim 3.000 godina nedavno otkrili prisustvo kokaina i hašiša. Ovom metodom koja će, kako se nada Olgica, uskoro postati praksa i u Srbiji biće moguće otkriti od čega su zaista umrle Merilin Monro i ostale ličnosti čiji se uzrok smrti dovodi u pitanje. Katarina Tošić, student Biološkog fakulteta u Beogradu, govorila je o procesu pakovanja dva metra DNK u jedro ćelije, koje je mikroskopskih dimenzija.

I verujte, među takmičarima bilo je dosta zanimljivog mladog sveta. Pa čak i onih koji su, kao studenti generacije, nezaposleni. Jedna od njih je i Violeta Ranđelović, dobitnik nagrade Najbolji diplomirani student Poljoprivrednog fakulteta, zadužbine Nikole Spasića. Već jednu godinu traži posao, trenutno je na magistarskim studijama i veruje u budućnost nauke u Srbiji.

- Ma ja sam se ugnjezdila ovde, volela bih da imam sredstva da odem u inostranstvo, vidim kako se tamo radi, pa da se obavezno vratim - priča nam Violeta, koja ima svoju malu baštu u kojoj vrši oglede. U slobodno vreme voli da se druži sa, kako naglašava, najrazličitijim svetom, a ponekad se bavi i stolarijom.

Pa, eto takvi su mladi naučnici u Srbiji. U njih, kako je rekao, veruje i aktuelni ministar za nauku u vladi Srbije Aleksandar Popović, koji kaže da naučnici nisu dosadni i da nema lepšeg života od onog provedenog u nauci. U budućnost spske nauke veruje i Endru Glas, direktor Britanskog saveta u Beogradu. Samo da se nađe još neki Ilija Milosavljević Kolarac ili Miša Anastasijević, pa da nauci i u finansijskom smilsu kola krenu uzbrdo…

“Laboratorija slavnih” (FameLab) deo je regionalnog projekta “Ta divna nauka”, nove inicijative Britanskog saveta, koja inspiriše mlade za karijeru u nauci. Projekat obuhvata devet zemalja: Austriju, Azejberdžan, Bugarsku, Hrvatsku, Grčku, Izrael, Rumuniju, Srbiju, Tursku i Veliku Britaniju.

Tekst: Danijela Tadić
Foto: Marko Risović