Praznik posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu, koji je rođen u imućnoj hrišćanskoj porodici u Kapakodiji. Za ovozemaljskog života bio je tribun u vojsci cara Dioklecijana. Kad je car pokrenuo novi talas proganjanja hrišćana, Sveti Đorđe pred svima je priznao svoju veru i odbio da učestvuje u progonima. Zbog toga je bio bačen na najstrašnije muke i ubijen razapinjanjem na točku. Bog mu je podario moć da pomaže u bedi i nevolji svakom božjem stvoru koji mu se obrati molitvom, pa se zato Svetitelj često javlja u snovima onih koji ga prizivaju, daje im savete ili čini razna čuda i spasenja.
Nekad se pre odlaska na đurđevdanski uranak prvo umivalo vodom u kojoj je prethodne večeri bilo potopljeno sveže nabrano bilje.
Prema običaju, žene su odlazile rano jutrom u planine i brale bilje kojim su, pomešanim sa mekinjama, hranile ovce kako bi bile zdrave preko cele godine i sačuvane od uroka.
Od ubranog bilja, korenja, lišća i koprive se pletu venci u koje se doda zemlja sa mravinjaka, ljuske od oraha sa badnjenske trpeze i konjska potkovica. Sve se uveže crvenim koncem i stavi na bućku za maslo. Ovako pripremljena amajlija štiti od urokljivih očiju.