Muž mi je preminuo pre nešto manje od dve godine. Ostala sam da živim sama u kući. Prve godine je bilo mirno. Tugovala sam i trudila se da nasatvim život. Prva neobični događaj zbio se u oktobru prošle godine. Dok sam u krevetu dozivala san, čula sam korake na stepeništu koje vodi u podrum. Uplašila sam se. Bila je noć, gluvo doba, što se kaže. Nisam smela da izađem iz kreveta do jutra.
Sutradan je sestra došla da spava kod mene. Osrtala je nekoliko dana i za to vreme se ništa nije dogodilo. Ubrzo sam zaboravila na neprijatno noćno iskustvo. Pre nekoliko meseci videla sam se sa drugom iz gimnazije. Sreli smo se i dogovorili viđanje. Prijateljski samo, naravno.
Te noći je bilo pakleno. U podrumu je tutnjalo. Bila je zima, pa sam prvo pomislila da nisam dobro zatvorila vrata. Sišla sam u podrum sa sekirčetom u ruci. Sve je bilo ispreturano, stvari razbacane na sve strane, a veliki beli vrtlog kretao se ka meni. Pobegla sam brže bolje uz stepenice i rezom zaključala vrata. Nedavno mi je bio brat od strica u poseti. I sti scenario se ponovio. Komšinica mi kaže da je to sigurno duh mog muža.
DUD