Nakon prošlogodišnje konferencije na kojoj se govorilo o društveno odgovornom novinarstvu, ulozi i pomoći države i njenih institucija, radu fondacija, odnosu prema životinjama, ovogodišnja konferencija baviće se temama kao što su korporativno volontiranje, uloga društvenih medija u promociji odgovornog i neodgovornog ponašanja, društvenoj odgovornosti prema životnoj sredini i održivom razvoju.
Tokom pet panela i četiri studije slučaja čućemo različita mišljenja i iskustva profesionalaca iz oblasti društvene odgovornosti, predstavnike države, ambasada, nevladinih organizacija i kompanija.
Na panelu "Održivi razvoj" učestvovaće i Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac
Šta za vas predstavlja korporativna društvena odgovornost?
- Jedan od strateških ciljeva Fondacije jeste upravo razvoj filantropije, kako individualne tako i korporativne. I drago nam je da sve veći broj kompanija u Srbiji ulaže u društveno odgovorne projekte i tako donose pozitivne promene u naše društvo. Korporatina društvena odgovornost nije samo briga o zajednici u kojoj određena kompanija posluje već je i briga o zaposlenima. U Srbiji je čovekoljublje, filantropija oduvek postajala, samo je potrebno da se time bavimo na organizovan način i da budemo potpuno transparentni u izveštavanju o utrošku sredstava i postignutim ciljevima. Opet, sa druge strane korporativna društvena odgovornost je princip poslovanja koj se javio poslednjih godina i koji su u našu zemlju donele velike strane kompanije što je pozitivno uticalo i na velike domaće kompanije da ovaj princip integrišu u svoje poslovanje. Rezultat svega toga je da su upravo zahvaljujući kompanijama, podržane i pomognute mnoge lepe inicijative i humane priče širom Srbije.
Sarađujete sa mnogim medijima i kompanijama. Kako biste ocenili današnju sliku korporativne društvene odgovornosti?
- Ono što je dobro je da sve veći broj kompanija ali i medija, među kojima bih posebno pohvalila vašu kuću, Color Press Group inicira i sprovodi društveno odgovorne akcije i projekte. Bez podrške kompanija, odnosno profitnog sektora, ne bi bilo moguće uraditi mnogo i izuzetno je važno da se o tome govori, da se ističu dobri primeri, kako bi se motivisali i ostali da daju svoj doprinos. Lepi primeri su i velike kompanije koje imaju sopstvene CSR projekte, što znači da je društvena odgovornost postala strateško opredeljenje, a ne trend ili povremena pojedinačna ad hoc akcija. Ipak poslednjih godina, ekonomska kriza uticala je na izdvajanja kompanija za društveno odgovorne projekte, jer su i budžeti značajno smanjeni. Međutim, bitno je da kompanije budu društveno odgovorne i u teškim vremenima i da su i dalje spremne da pomognu svoju zajednicu, ali i ugrožene sugrađane. U našoj Fondaciji imamo sjajno iskustvo rada i sa najvećim kompanijama, ali i sa malim i srednjim preduzećima. Drago mi je da mogu da kažem da su mnogi spremni da podrže akcije koje prepoznaju kao značajne za naše društvo. Ono što je prednost ovakve saradnje korporativnog i neprofitnog sektora, konkretno u slučaju naše fondacije je to, što mi imamo dugogodišnje iskustvo i ekspertizu, timove na terenu koji procenjuju potrebe, kako bi korporativna donacija imala što veći učinak, odnosno pomogla što većem broju ljudi.
Da li su mediji zaboravili na lepe priče, priče o herojima, humanosti, društveno-odgovornom ponašanju?
- Neki opšti utisak je da se većina medija u trci za čitaocima, gledaocima, okreće onim lošim primerima, aferama a da lepe priče nisu interesantne. Opet kažem, to ne može da se generalizuje, i očigledna je potreba svih nas da čujemo i vidimo nešto što će nas pokrenuti, što će nam pokazati koliko dobrih ljudi ima, jer ih ima. Zato bih kao sjajan i ovih dana aktuelan primer istakla priču Mileta Stolara, koji je jedan od tih heroja, čovek koji pravi i poklanja stolice za hranjenje beba svima onima koji ne mogu da ih priušte. Njegova priča je ovih dana zainteresovala sve medije, jer su svi željni lepih vesti i to je dobro. Pored toga, imamo sjajne primere humanih pojedinaca, volontera, naših sugrađana koji su pomagali izbeglicama koje su prolazile kroz Beograd i druge delove Srbije bežeći od rata iz svojih zemalja. Mediji su i tu pokazali svoju društvenu odgovornost i prenosili nam te lepe ljudske i humane priče o dobroti koja ne poznaje granice. Takođe, ono što mogu da kažem iz iskustva naše Fondacije, je to da ne bismo bili u prilici da pomažemo ljudima, da nije humanih pojedinaca iz naše zemlje ali i naše dijaspore koji imaju visoku svest o činjenju i davanju za zajednicu i za one kojima je to neophodno, ali i da nije društveno odgovornih kompanija sa kojima obnavljamo škole, vrtiće, pomažemo ljudima da započnu ili razviju svoj posao. I upravo zato, ovde vidim veliku ulogu i odgovornost medija, koji bi trebalo da promovišu dobre primere kako bi to podstaklo i ostale da pomažu, jer zaista, na svakom koraku, veliki je broj onih kojima je potrebna pomoć.
Kompletan program konferencije i način prijave pronađite na linku www.color.rs/csrsrbija2016/