#CSRSRBIJA2016 - Sanja Panjesković, GSK: Za stvaranje uspešnog i održivog poslovanja potrebno je više od finansijskih rezultata

Nakon prošlogodišnje konferencije na kojoj se govorilo o društveno odgovornom novinarstvu, ulozi i pomoći države i njenih institucija, radu fondacija, odnosu prema životinjama, ovogodišnja konferencija baviće se temama kao što su korporativno volontiranje, uloga društvenih medija u promociji odgovornog i neodgovornog ponašanja, društvenoj odgovornosti prema životnoj sredini i održivom razvoju.

Tokom pet panela i četiri studije slučaja čućemo različita mišljenja i iskustva profesionalaca iz oblasti društvene odgovornosti, predstavnike države, ambasada, nevladinih organizacija i kompanija.

Na panelu pod nazivom "Korporativno volontiranje" učestvovaće i Sanja Panjesković, Corporate Communication and Patient Advocacy Coordinator, Glaxo Smith Kline.

Šta za vas predstavlja korporativna društvena odgovornost?

- Korporativna društeva odgovornost podrazumeva poslovanje zasnovano na vrednostima, koje kompanija deli sa zajednicom. Vrednosti treba da budu u osnovi svake odluke koju kompanija donosi kako bi ispunila očekivanja društva. Za nas u GSK-u je značajno ne samo šta smo postigli, u smislu poslovnih rezultata, već i na koji način smo to ostvarili. Stoga društvena odgovornost nije izolovan deo poslovanja, već je u osnovi naše strategije. Ona nam pomaže da budemo efikasniji, da zaslužimo poverenje naših partnera i saradnika, da učinimo dostupnom najkvalitetniju terapiju koja je potrebna pacijentima i ustanovama u našem zdravstvenom sistemu i da podržimo stvaranje odgovarajućih uslova za razvoj našeg poslovanja u Srbiji. Korporativna društvena odgovornost donosi dugoročnu korist i kompaniji, i državi, i partnerima u zajednici, pod uslovom da se planira i sprovodi sistematično i da je deo kulture koju kompanija neguje. Ne možemo da budemo „dobar korporativnni građanin“ ukoliko, na primer, sa jedne strane pomažemo ugroženom delu stanovništva, dok istovremeno ne brinemo o našim zaposlenima ili ne smanjujemo ekološki uticaj koji naša proizvodnja ima na životnu sredinu. Stoga u GSK-u imamo sveobuhvatan pristup korporativnoj odgovornosti, koja se zasniva na četiri strateška stuba. Prvi je „zdravlje za sve“, u okviru koga težimo da unapredimo pristup zdravstvenoj zaštiti za sve ljude, bez obzira na to gde žive i da li su u mogućnosti da je plate. Drugi je „naše ponašanje“, postavljajući najviše etičke standarde u našem poslovanju, zatim „naši ljudi“, gde težimo da našim zaposlenima obezbedimo podsticajno radno okruženje, i „naša planeta“, koji podrazumeva zaštitu životne sredine.

Vaša kompanija je dobila nagrade za korporativno volontiranje. Na koji način podstičete svoje zaposlene da budu društveno odgovorni?

- Za stvaranje uspešnog i održivog poslovanja potrebno je više od finansijskih rezultata. To podrazumeva brigu o uticaju koji imamo na ljude i mesta u kojima sprovodimo svoju misiju kako bismo unapredili zdravstvenu zaštitu. Korak dalje u tom pravcu predstavlja promocija volonterizma. U naš tim dolaze ljudi koji su stručnjaci u svojim oblastima, ali i osobe koje brinu o zajednici. Mada finansijski podržavamo brojne programe unapređenja zdravlja u Srbiji, smatramo da najveća vrednost nije u novcu, već u ljudima. Stoga težimo da u zaposlenima podstaknemo i razvijemo filantropski duh, kako bi kroz aktivni volonterizam imali priliku da doprinesu pokretanju pozitivnih promena u svojoj zajednici, i da se istovremeno lično i profesionalno razvijaju. Upravo je u ovoj oblasti GSK izgradio prepoznatljivost u Srbiji: poslednjih godina naša kompanija je nagrađana sa 10 prestižnih priznanja u oblasti filantropije. Samo tokom prošle godine, GSK-u su dodeljena tri priznanja: Virtus nagrada Trag fondacije za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, Zlatna nagrada UEPS-a za najbolji humanitarni događaj i Nagrada Foruma za odgovorno poslovanje za inovativni pristup volontiranju, zalaganje i ostvareni uticaj u pro bono podršci. Jedna od nagrađenih inicijativa je PULS, volonterski program naše kompanije zasnovan na veštinama, u okviru koga već dve godine za redom GSK omogućava zaposlenima da napuste svoje radno mesto na pola godine i puno radno vreme posvete volontiranju u BELhospice centru, koristeći svoje poslovne veštine i ekspertizu za pomoć ovoj organizaciji u strateškom usmerenju i unapređenju operativne efikasnosti. Do sada su u BELhospice centru volontirali zaposleni iz GSK Španija i GSK Oman, sa ciljem unapređenja dostupnosti palijativne nege u Srbiji. Program po kome smo posebno prepoznatljivi je „Narandžasti dan“, koji u Srbiji sprovodimo već osmu godinu za redom i do sada je realizovano ukupno 12 volonterskih akcija u različitim gradovima širom zemlje. U okviru „Narandžastog dana“ GSK omogućava svim svojim zaposlenima da jedan plaćeni radni dan u toku godine iskoriste u svrhu aktivnog učešća u pomoći lokalnoj zajednici. Samo u vrednosti volonterskog rada u Srbiji, „Narandžasti dan predstavlja investiciju koja premašuje dva miliona dinara. Program je jedinstven jer odluku o tome kome će pomoć biti usmerena ne donosi rukovodstvo kompanije: svi zaposleni imaju mogućnost da se kandiduju za vođenje akcije, bez obzira na njihovu poziciju ili sektor u kompaniji, predlaganjem ciljne grupe kojoj je pomoć neophodna, mesta i aktivnosti koje smatraju prioritetnim za svoju zajednicu. GSK teži da podstakne zaposlene da se uključe u ovakve programe pružajući im mogućnost da lično pokreću promene u svom lokalnom okruženju, ali da se da istovremeno i profesionalno razvijaju. Kroz ovakve programe volonteri se podstiču da razmišljaju drugačije, da razviju liderske sposobnosti, da povećaju operativnu agilnost kroz praktično iskustvo, da postižu bolje rezultate sa manje resursa, da sarađuju sa kolegama iz drugih timova, da deluju u oblastima koje nisu deo njihovog svakodnevnog rada, kao i da razviju inovativni pristup u rešavanju problema. Pri tome dobijaju podršku rukovodstva kompanije i mogućnost da povećaju vidljivost među kolegama. Dosadašnje praćenje godišnjih razvojnih planova pokazalo je da su upravo zaposleni koji su se angažovali u organizaciji volonterskih aktivnosti postizali bolje rezultate u svakodnevnom radu i bili posebno motivisani da postignu najbolje rezultate u svemu što rade: čak 70 posto njih napredovalo je u svom poslu, preuzimajući više i odgovornije pozicije unutar kompanije. Rezultati istraživanja među zaposlenima takođe pokazuju da 100 posto ispitanika smatra da kroz volontiranje pokazujemo na delu osnovne vrednosti našeg poslovanja – poštovanje prema ljudima, fokusiranost na pacijenta, integritet i transparentnost. Zadovoljstvo mi je da su volonterski programi GSK-a kroz priznanja prepoznati i u našem lokalnom okruženju, jer njihova vidljivost podstiče društveno angažovanje čitavog privrednog sektora u Srbiji.

Kako biste ocenili današnju sliku korporativne društvene odgovornosti u Srbiji?

- Svest o društvenoj odgovornosti u Srbiji se poslednjih godina razvija – pored multinacionalnih korporacija, sve je više lokalnih kompanija koje integrišu društvenu odgovornost u svoju poslovnu strategiju, ali i dalje na ovom polju imamo dosta prostora za unapređenje, posebno kada je upitanju strateški pristup i saradnja između privrednog i civilnog, al i javnog sektora. Očekujem, ipak, da se trend unapređenja ove oblasti u Srbiji nastavi. Novi trendovi su značajno promenili način interakcije između pojedinaca i organizacija. Vodeće organizacije zasnivaju svoju strategiju na boljem definisanju i aktivnom slušanju svojih stejkholdera, na osnovu čega grade reputacione atribute koji utiču na poslovne rezultate. Vrednost dobre korporativne reputacije se gotovo udvostručila u poslednjih pet godina. Korporativna reputacija danas predstavlja 33 posto tržišne vrednosti kod 100 vodećih kompanija (prema FTSE indeksu), pokazuju nedavna istraživanja. Kao deo jedne od vodećih farmaceutskih kompanija u svetu, GSK u Srbiji vodi poslovanje na način da od njega imaju korist ne samo akcionari, već društvo uopšte. To podrazumeva pacijente i korisnike naših proizvoda, zdravstvene radnike, državu, ali i naše zaposlene i lokalnu zajednicu. Vođenje poslovanja na odgovoran način pomaže nam da obezbedimo pristup proizvodima i uslugama koji odgovaraju na potrebe pacijenata, da podstaknemo odgovarajuće uslove za razvoj poslovanja, da motivišemo naše zaposlene, da poslujemo efikasno i dobijemo poverenje naših partnera i zajednice u kojoj poslujemo.

Kompletan program konferencije i način prijave pronađite na linku www.color.rs/csrsrbija2016/