Vest o njegovoj smrti duboko je potresla javnost, a mnogobrojne kolege, prijatelji, kao i poštovaoci njegovog lika i dela s tugom i nevericom opraštaju se od voljenog glumca.
Prepoznatljiv po humoru, Manda je bio glumac koji je obeležio detinjstvo velikog broja generacija. Koliko je bio omiljen među najmlađima dokazuje oproštajno pismo dečaka Nikole Ristića koji je imao tu čast da deli scenu sa slavnim glumcem, upravo u predstavi "Petar Pan".
Milorad Mandić Manda je, posle Nenada Nenadovića, čovek koji me je najviše naučio o glumi. Naš veliki glumac, voljen od strane kolega i publike podjednako, i pre svega veliki čovek, danas je pao na sceni pozorišta Vuk Karadžić. Jedan stub srpskog glumišta je pao, i jedan dobar čovek zajedno sa njim. Ne znam koliku težinu mi mladi imamo u odnosu na starije kolege u ovome, ali bol je, potvrđujem, jednak. Strašno, i stvarno mnogo boli.
Moja prva glumačka, i pozorišna uloga, bila je u predstavi Petar Pan. On je bio Kapetan Kuka, a ja sam bio i ostao balavac i izgubljeni dečak van koliko i na sceni. Prva pomisao na njega kada sam ga video bila je ''Koliki čovek''.
Ogroman, gromkog glasa i pun ljubavi prema svojima. Možda van scene nije bio pirat, ali je opis isti.
Mando, uz tebe sam prvi put stao na daske, bio sam dečak.
Danas sam, nažalost, stao poslednji put, kao mladić.
Žao mi je što neću moći da stanem i kao odrastao.
Smrt nije lepa stvar. Kažu da je san svakog glumca da umre na sceni. Ne znam da li je to tačno, i ne želim da znam. Samo znam da mi je mnogo je*eno teško dok ovo pišem.
Hvala ti na svim predstavama, serijama i filmovima. Hvala ti što si bio deo mog odrastanja.
Hvala ti na Petru Panu, tu priču nikada neću zaboraviti. Stvarno ne želim da odrastem, barem ne ovako. Hoću da zauvek budem dečak, da se ništa ne promeni.
Neka ti je večna slava. Pamtiću te, i to nisu samo reči.
Mando, hvala ti. Na svemu."
Izvor: Story