Činjenice da Srbija godišnje proizvede 2,5 miliona tona otpada, da je u 2015. godini naša zemlja imala više od 3 500 nesaniranih deponija, da se svega 8 odsto otpadnih voda prečišćava, a da bi Evropska komisija do kraja ove godine mogla sa Srbijom da otvori poglavlje 27 bez početnih merila, bile su više nego dovoljne da Ninamedija u svojim analizama prepozna porast medijskog i društvenog interesovanja za ovu oblast i nešto preduzme.
Na tom putu, na jednom mestu i oko zajedničkog cilja okupili smo predstavnike svih relevantnih institucija, obrazovnog, civilnog i privatnog sektora.
Na tribini „Gde smo i šta dalje“ učestvovali su: državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, prof dr Mirjana Vojinović Miloradov sa novosadskog FTN-a, iz Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i istočnu Evropu – REC, Igor Kostić, kao i Natalija Racković iz V+O communications-a. Predstavljeni su trenutna statistika, projekti koji su u toku i ciljevi za budućnost naše zemlje kada su zaštita i unapređenje životne sredine u pitanju.
Da li je napravljen napredak u protekle dve godine u oblasti životne sredine – jeste; da li postoje podrška, projekti i dugoročni planovi – postoje; da li su predstavnici svih sektora optimisti – jesu i moraju biti. To je zaključak panel diskusije na kojoj se između ostalog moglo čuti i kako napreduje pregovarački tim Srbije u procesu pregovora oko pristupanja Srbije EU, koji su najveći izazovi trenutno u ovoj oblasti, ali i šta nam nedostaje i kako da se i društvo i mediji na tom putu najbolje animiraju i „osveste“.
U prethodnih 50 godina, Srbija je izgradila 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a u narednih 25 mora 320. Trenutno u Srbiji postoji 8 regionalnih sanitarnih deponija i 2 lokalne, a do 2030. godine biće neophodno da se uspostavi 27 regionalnih sistema za upravljanje otpadom po standardima EU i to su izazovi koji nas očekuju.
„U protekle dve godine Vlada Republike Srbije je uspešno sprovela eksplanatorni i bilateralni skrining sa Evropskom Komisijom, usvojila strateški dokument razvoja zaštite životne sredine i klimatskih promena za narednih 25 godina do punog usaglašavanja sa Evropskim standardima. U februaru ove godine stvoren je pravni okvir za osnivanje novog Zelenog fonda, koji će početi sa radom 01. januara 2017. godine. Na osnovu svega učinjenog, Evropska Komisija je predložila zemljama članicama da sa Srbijom otvori Poglavlje 27 bez početnih merila. Vlada Republike Srbije ima jasnu viziju dostizanja standarda u oblasti zaštite životne sredine i uz podršku građana i pomoć resornih institucija je potpuno sigurna u njenu realizaciju’’ rekla je na današnoj tribini Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Građanke i građani, jake organizacije civilnog društva mogu i trebaju da budu aktivani partner institucijama Republike Srbije i Evropskoj uniji u realizaciji programa, kreiranju i sprovođenju politika i zakona. Izgrađene organizacije, znanje i aktivizam koje one nose biće kontrolni mehanizam za praćenje celokupnog procesa pregovaranja, realizacije programa i projekata koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, i/ili fondova međunarodnih donatora i EU“, izjavio je Igor Kostić iz Regionalnog centra za životnu sredinu.
Tokom tribine prikazan je i primer dobre prakse kako planska i kontinuirana komunikacija može da doprinese ostvarenju dobrih rezultata u oblasti primarne separacije otpada u opštini Arilje koja je za manje od godinu dana ostvarila dva puta više stepen reciklaže u odnosu na nacionalni prosek.
„Da bi se ostvarili ovako dobri rezultati u oblasti zaštite životne sredine, neophodno je strateška, planska i dobro vođena komunikacija prilagođena opštoj populaciji i medijima’’, istakla je Natalija Racković, direktor V+O Communication, agencije koja je u saradnji sa Ministarstvom i uz podršku Međunarodnih donatora (Sida i IMG) pripremila dvogodišnji komunikacioni plan za pregovaračko Poglavlje 27.
Ovo je prva tribina ovakvog tipa koju je Ninamedia organizovala, u nadi da će bar mali doprinos dati unapređenju zaštite i očuvanja životne sredine.