Od verovanja do neverovanja tanka je linija, jer ni mišljenja stručnjaka niti rezultati studija nisu jedinstveni. Tako je jedno britansko istraživanje pokazalo da 50 posto populacije smatra da je ona moguća, dok je 29 odsto odgovorilo da je posle prvog sastanka sa potencijalnim partnerom bilo očarano, ali ne i na "sedmom nebu". Manje od 30 posto muškaraca je priznalo da je već tada znalo da li je devojka prava.
Istraživači iz Masačusetsa "mašu" drugačijim podacima, jer je u njihovoj anketi samo 20 procenata ispitanika odgovorilo da im je blisko ovakvo osećanje i to oni koji još nisu prešli 20. godinu, a to su objasnili mladalačkim zanosom i iluzijama. Zanimljivo je da su pripadnici jačeg pola tu slabiji i da lakše "padaju" na prvu, ali i duže ostaju pri osećaju da su zaljubljeni. Ženama je, s druge strane, potrebno duže da budu osvojene, a one koje se brzo zaljube, brzo se i odljube.
- Muškarci se zaljubljuju u izgled, pa kako se fizičke karakteristike sporije menjaju, oni su zadovoljni i sigurni u emocije. Bar neko vreme. Devojke se zaljubljuju u svoje mišljenje o frajeru, a kada shvate da on nije toliko pametan, šarmantan i zabavan kao što izgleda na blic, osećanja brzo isparavaju. Zato kod njih ovaj osećaj kraće traje i manje ih nosi - kaže Trejsi Koks, autorka knjige "Vrele veze".
Zbunjujući, pa i remetilački faktor u ovoj priči je činjenica da mnogi mešaju pojmove, pa zaljubljenost odmah poistovećuju sa ljubavlju, iako druga ne dolazi nužno posle prve. Vrlo često se zaljubimo, ali tu se i zadržimo, ne produbljujući osećanja i odnos. Greške u definisanju nastaju i zbog uplitanja strasti, pa kada neko na prvi pogled oseti jaku fizičku privlačnost ima osećaj da se ludo zaljubio. Čini mu se da je izgubio tle pod nogama, gore mu obrazi, srce ubrzano kuca, ne može da jede... Ali, kada ta snažna strast prođe i razum opet dobije šansu da se čuje, postaje jasno da se pravi leptirići nisu ni razbuktali, nego da ih je sam projektovao.
U prilog antiskeptika ide studija koja je pokazala da nam je dovoljno od jedne do pet sekundi da bismo osetili ljubav, jer se talasi euforije ili uskomešaju ili ih nema. Ako se oksitocin, vazopresin, adrenalin i dopamin ne pokrenu na prvi pogled, neće ni kasnije. Ponekad osećaj da je to bilo baš tako, stigne kasnije, naknadnom racionalizacijom, kada počnemo da povezujemo stvari, pa zaključimo da smo od prvog trena nekog zavoleli. A, ponekad se taj osećaj stvarno "zavijori" u vazduhu čim sednemo pored nekog, prvi put ga pogledamo, čujemo, dodirnemo. Pojedini stručnjaci tvrde da se to dešava kada naša podsvest bira osobe koje nas podsećaju na nekog koga smo voleli - na bivšeg partnera, brata ili roditelje. Tada na svetlost izlazi osećaj prepoznavanja, jer miris ili gest odgovaraju nekome koga već znamo, pa mozak oslobađa dopamin i on nas čini srećnim, čilim, lepršavim. Mi mislimo da smo se zaljubili, a zapravo smo upali u zamku sopstvene podsvesti.
Statistike pokazuju da od stotinu onih koji veruju da im se dogodila ljubav na prvi pogled, samo dvoje ostanu u dužoj vezi, a tek jedan stupi u brak. Poznat je slučaj Patrika Moberga iz Njujorka koji je na podzemnoj stanici ugledao Kamilu, za koju je pomislio da je žena njegovih snova, ali ju je izgubio iz vida u masi. Tada je odlučio da pokrene internet stranicu kako bi je pronašao i posle dva dana je u tome uspeo. Patrik i Kamila su se posle dva meseca razišli, shvativši da nisu jedno za drugo. Međutim, uprkos tome, mnogi priželjkuju da ih baš takve emocije "strefe", verujući da će to biti znak da su pronašli ljubav svog života. Sve drugo im je tanko, slabo, plitko. Iako je osnova ovakvog razmišljanja filmska, romantičarska, idealistička i može da nas odvede u zabludu, ostavi nas da večno čekamo tog nekog posebnog, zbog kojeg će nam srce odmah zaigrati, ponekad nam ona daje krila, razdrma nas, motiviše i čini da svet gledamo iz lepšeg i veselijeg ugla. Kao što je Vasko Popa u pesmi "Ljubav na prvi pogled" jednim stihom sve objasnio - "Ti si moj početak koji me pokrenuo"...
Izvor: Novosti