Početna plata mesara je 30.000-40.000, a dobri majstori zarađuju i do 80.000 dinara. Što ih je manje, to više vrede.
- Kada se sretnem sa bivšim đacima, oni prokomentarišu da im je neprijatno da kažu kolika im je plata, jer zarađuju mnogo više od mene, direktora škole sa 23 godine radnog staža. I to je pokazatelj da njihova profesija nije potcenjena - kaže Nataša Parezanović.
U Kruševcu, Rumi, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Obrenovcu, Leskovcu i Aleksincu mesarski zanat želi da uči od dva do pet đaka, pišu Večernje novosti.
U celoj Srbiji na ovaj smer upisalo se 268 đaka, na predviđenih 420 mesta. Samo Hemijsko-prehrambena tehnološka škola u Beogradu ima celo odeljenje sa 30 učenika. I dok đaci beže od klanica i mesara, trgovinski lanci i industrija mesa vape za dobrim majstorima, daju stipendije, pomažu tokom školovanja i zapošljavaju sve koji izuče ovaj zanat.
Veliki trgovinski lanci pisali su Ministarstvu prosvete, tražili proširenje upisnih kvota, ali i u ministarstvu i u školama kažu da otvaranje više odeljenja ne znači ništa dok nema đaka koji bi ih popunili.
- I da imamo tri puta više učenika, svi bi mogli da se zaposle odmah posle škole, jer je potražnja na tržištu rada ogromna - kaže Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu.
- Nemamo dovoljno đaka, koliko nam oni traže. Deca imaju praksu u maloprodajnim objektima, dobijaju stipendije, uče od pravih majstora. Kada izađu iz škole, oni su prave zanatlije koje mogu odmah da se zaposle.
Krivce za malo interesovanje sagovornica vidi u roditeljima i upisnoj politici. Roditelji, kaže, čak i kada su sami zanatlije, žele da im dete ide bar na četvrti stepen, a uglavnom i na fakultet, bez obzira na to kakvi su đaci.
- Trebalo bi da upisna politika bude stroža i da prag za četvrti stepen bude postavljen još više od 50 bodova. Tada bi se više dece interesovalo za mesarski i ostale zanate, koji su deficitarni na tržištu rada - objašnjava Nataša Parezanović.
A pre deceniju ili dve, podaci Ministarstva prosvete kažu, samo u Beogradu upisivana su četiri odeljenja mesara u tri škole.
- Interesovanje je malo i mi smo otvorili ove godine 27 odeljenja, ali je pitanje da li će sva ostati, jer nema dovoljno prijavljenih - objašnjava Mirjana Bojanić, posebni savetnik ministra prosvete.
- Programirano je 26 mešovitih odeljenja, u kojima je 15 đaka sa profila mesar, i jedno celo odeljenje sa 30 učenika. Ali za tih 420 mesta, prijavljeno je svega 268 učenika.
Ona dodaje i da bi srednje škole koje obrazuju ove profile trebalo još više da se reklamiraju, da idu po osnovnim školama i predstavljaju svoj rad.
Kao dobar primer navodi to što je i nekim veoma dobrim đacima mesarski zanat bio prvi na listi želja za upis. To su učenici koji imaju više od 70 bodova. Među njima ima dosta dece, zaključuje, koja nastavljaju porodičnu tradiciju.
Izvor: SrbijaDanas.com