PRVA zlatna medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama došla je tokom prvih tekvondo prenosa na našim malim ekranima. Jovan Memedović se, sasvim prirodno, borio sa terminima ove drevne korejske veštine teže nego devojka koja je na tatamiju izvodila nekakav moderni balet sa elementima kung-fua.
Nismo znali koliko bodova ta misteriozna dama u oklopu i sa kacigom dobija kad šutne rivalku u glavu, ali deca su dobila zabranu da ne pokušavaju to kod kuće. Nožni udarci su sevali kao serija krošea u boksu, pa je bez pogleda u semafor u uglu ekrana bilo teško pohvatati ko zapravo vodi. Sekunde su curile, a za nju je vreme stalo pri rezultatu 9:7. Šampionski vrisak oparao je zatišje u odličjima našeg tima u Londonu. Ni Čavić, ni Đoković, ni odbojkaši - Milica Mandić se popela na Olimp u Londonu!
Tokom tog "alpinističkog" poduhvata nosila je ceo svoj sport na leđima i utabala kvadratne metre strunjača za naredne naraštaje.
- Kada su se slegli utisci i stišala euforija, u nekom trenutku mi je došlo do glave da ću na sledeće Olimpijske igre putovati kao aktuelna šampionka. Trudila sam se da ne razmišljam o tome, da izbacim to iz svojih misli kako ne bih stvarala sebi pritisak. U London sam išla kao sedmi nosilac. Od mene se nije mnogo očekivalo. A sada - stavlja Milica tri tačke na svoju misao...
Teret olimpijskog zlata sigurno je teži od tih 300-400 grama oko vrata. I brojka kategorije u kojoj Mandićeva nastupa - preko 67 kilograma, deluje malo. Ali naslov olimpijske pobednice za nju ima samo fiktivnu težinu, jer je nastavila da niže odličja sa velikih šampionata i posle OI 2012.
- Kroz razne situacije, uz pomoć trenera i psihologa, naučila sam kako da savladam pritisak. To je najlepša stvar koja mi se dogodila u karijeri i greh bi bio da mi to bude neka vrsta opterećenja. Zacrtala sam sebi cilj da uživam u tom jedinstvenom izazovu, u tome što će mnoge rivalke želeti da me skinu sa trona. Naravno da želim da ostanem na tom mestu, braniću zlato svim silama. Ali za mene je sada najvažnije da se vratim kući zadovoljna onim što sam pružila.
I TIJANA "BIJE" ZA MEDALjU
MILICA je pre četiri leta kraj Temze promenila tok srpskog tekvonda, usmerila ga na šampionski kurs po kome sada plove nove nade. Tijana Bogdanović je sa 14 godina gledala kako se bije za medalju na Igrama, a sa 18 će pokušati da se popne na postolje.
Cimerke će verovatno i u Olimpijskom selu pomerati krevete u sobi da bi sparingovale, a kad popadaju od udaraca, sanjaće jednu poruku koja stoji na zidu u njihovom klubu Galebu:
- Uzmite dva zlata, šta vam je teško?!
Izvor: Novosti