Tako je na primer kod hroničnih bolesti i problema koji se sezonski ponavljaju, poput alergija, moguće na ovaj način smanjiti broj odlazaka kod lekara. Umrežavanjem celog sistema lekar odnosno sestra ima pristup podacima dosadašnjim terapijama pa je naručivanje terapije za alergiju moguće i telefonski. Nema potrebe za dolaskom pacijenta svaki put kada ima simptome alergije. Npr. krajem leta veliki broj pacijenata oseti probleme vezane za alergiju na ambroziju. Budući da je propisana terapija od prošle godine dostupna medicinskoj sestri na uvid uz konsultaciju sa lekarom ona ima mogućnost elektronski da prosledi propisanu terapiju direktno u apoteku. Povezivanjem apoteka u ovaj sistem lek je pacijentu dostupan već nakon završenog razgovora sa medicinskom sestrom.
Daljim unapređivanjem sistema povezuju se i bolnice. Tako bi pacijent već kod porodičnog lekara i utvrđivanja potrebe za nekim specijalističkim pregledom bio elektronski zakazan u bolnicu koja ima prvi slobodan termin. Ponovo se štedi vreme i pacijentu i zdravstvenim radnicima. Osim toga uvodi se transparentnost u liste čekanja pa se i one na taj način skraćuju.
Korišćenjem velikog broja efikasno obrađenih podataka dobijenih od pacijenata može se s puno većom verovatnoćom utvrditi koja terapija će biti efikasna u kojim slučajevima. Osim toga, korišćenjem celovitih zdravstvenih rešenja za zdravstveni sistem moguća je i ušteda na čitavom nizu nemedicinskih troškova. Boljom organizacijom koju omogućuju savremena digitalna rešenja može se bolje organizovati protok pacijenata i korišćenje operativnih sala te dijagnostičkih kapaciteta. Npr. skraćuje se vreme između operativnih zahvata. Na taj način se efikasnije koristi i vreme lekara i zdravstvenog osoblja.
Potreba za poboljšanjem organizacije zdravstvenih sistema svakako postoji. Postoje i digitalna rešenja koja nam ga mogu omogućiti. Ključna je čini se volja menadžera u zdravstvenom sistemu da ulažu kontinuirani napor i dogovore optimalne procedure i primenu tehnologije koja će za trošak pružiti uštedu i olakšati rad zdravstvenim radnicima.
Većina zdravstvenih sistema je zbog stalnog rasta troškova fokusirana na štednju. Pokušava se u okviru istih sredstava postići veći broj operacija, dijagnostičkih procedura ili terapija. Tenderi su zbog toga uglavnom orijentisani tako da se koriste najjeftiniji materijali ili lekovi. Postoji li i drugi način da se bez povećanja potrošnje prate najnoviji trendovi u medicini i koristi najefikasnija terapija? O ovim i drugim ključnim pitanjima raspravljaće se na konferenciji digitalne medicine „The Future is now“ koja će održati 14.10. u Beogradu. Program konferencije dostupan je nawww.color.rs/futureisnow, a više o ovim i sličnim temama potražite na blogu „Budućnost je sada.“