Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija "Nedelja knjige",od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.
Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom "Walk & Talk" aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u "Teatru". Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.
Na panelu "Mi deca Save Savanovića: Fantastika i njeno mesto u savremenoj književnosti" učestvovaće i Goran Skrobonja, pisac fantastike, scenarista, prevodilac, urednik i izdavač.
Vaša bogata karijera zasnovana na delima fantastike govori o tome da za ovu oblast književnosti ima publike i sluha u Srbiji?
- Veoma bih voleo da je tako. Ipak, za ovih trideset i više godina koliko se aktivno bavim fantastikom, ustanovio sam da je takva istrajnost (koja postoji i kod drugih pregalaca na ovom polju - Bobana Kneževića, dr Zorana Živkovića, plejade pisaca koji su se pojavili početkom osamdesetih) rezultat ličnih afiniteta i individualne energije. Oduvek sam želeo da sa što većim brojem ljudi podelim ono što volim - konkretno, izvrsne knjige iz žanra fantastike, i to je glavna motivacija za sve što sam dosad na ovom polju uradio. U međuvremenu, s obzirom na "istoriju koja nam se dogodila", okolnosti su se promenile, tržište se smanjilo (u doba stare države, po statistici je najviše čitalaca fantastike bilo u Hrvatskoj, Sloveniji, pa tek onda u Srbiji) i nekako smo došli u situaciju u kojoj pisci i izdavači ovog žanra maltene poznaju svakog svog čitaoca. Da, publike i sluha ima, ali ta publika nije toliko mnogobrojna koliko bi trebalo da bude, s obzirom na to da je žanrovsko stvaralaštvo kod nas iznedrilo sjajna dela, a izdavači su bili (i jesu i dalje) u prilično zgodnoj poziciji da objavljuju zaista ono najbolje od stranog žanrovskog stvaralaštva. Ipak, i tu se dešava da domaće izdavačke kuće sa velikim očekivanjima pokrenu objavljivanje popularnih svetskih serijala, da bi sa tim prestali posle prve ili eventualno druge knjige, zbog razočaravajuće prodaje. Tu pravila nema, ali čini mi se da ipak odrasta neki novi, mlađi naraštaj ljubitelja fantastike, i tim mladim čitaocima moramo da se prilagodimo, s obzirom na to da oni sasvim nehajno žive ono što je za nas nekada bila naučna fantastika. Kako god bilo, što se nas starih, okorelih fantastičara tiče, verovatno ćemo nastaviti kao do sada sve dok u Srbiji postoji makar jedan čitalac zainteresovan za ono što radimo.
Kakvo je bilo mesto naučne fantastike u književnosti '80-ih i '90-ih godina prošlog veka, a kakvo je u savremenoj književnosti?
- Treba tu praviti razliku između recepcije naučne fantastike u svetskoj i u domaćoj književnosti. Vrhunska naučnofantastična dela (Bredberi, Balard, Orvel, Haksli, Legvin) oduvek su bila cenjena i kod kritike i kod publike; kod nas je kritika u osamdesetim i devetesetim i dalje gledala, ne samo na naučnu fantastiku, već na žanrovsku književnost uopšte, kao na nešto bezvredno, kao na paraliteraturu namenjenu zabavi i deci i omladini. U međuvremenu, pisci koji su u to vreme stasavali - a to je praktično moja generacija, ljudi rođeni krajem pedesetih ili početkom šezdesetih godina prošlog veka - slobodno su koristili uticaje iz sveta i trudili se da nove trendove prenesu u svoja dela (ja sam, konkretno, početkom osamdesetih "otkrio" novu horor književnost i bio opčinjen Stivenom Kingom - a ruku na srce, on je svoja najbolja dela i napisao u tom periodu). Čini mi se da je danas situacija unekoliko drugačija. Možda je to rezultat svojevrsne smene generacija u kritici, pošto su danas aktivni oni književni kritičari koji su rasli sa istom popularnom kulturom kao i ta naša generacija, i žanrovski filmovi, knjige i stripovi nisu nikako mogli da ih zaobiđu. Zato danas ugledne književne nagrade dobijaju dela koja sasvim otvoreno koketuju sa fantastikom i drugim žanrovima, što ohrabruje.
Da li je odluka da osnujete izdavačku kuću "Paladin" specijalizovanu za dela fantastike proistekla iz toga što druge izdavačke kuće nisu imale poverenje u autore tog žanra?
- Nije posredi nedostatak poverenja, već moja želja da, s jedne strane, nastavim sa objavljivanjem kvalitetnih horor knjiga (što sam inače radio početkom devedesetih sa svojom edicijom "Košmar"), a s druge da predstavim našoj čitalačkoj publici značajna dela novije generacije prevashodno britanskih pisaca osobene naučne fantastike koja je duboko zabasala u ono što se danas najčešće, u nedostatku boljeg naziva, pominje kao "slipstrim" književnost - Ijana Mekdonalda, Kima Njumena i drugih. "Paladin" je zamišljen kao mesto na kojem ljubitelji žanra zainteresovani za dela koja ne spadaju u megakomercijalne serijale poput "Igre prestola" ili "Harija Potera" mogu da nađu izuzetno interesantne knjige.
Kako se jedan pravnik zaljubio u fantastiku i svoju karijeru izgradio na doprinosu i popularizaciji ovog žanra?
- (Smeh.) Bio sam ljubitelj fantastike mnogo pre nego što sam diplomirao na Pravnom fakultetu. Verovatno su za to krivi filmovi koje sam u detinjstvu gledao netremice, širom otvorenih očiju, kako mi ništa ne bi promaklo - bilo je to vreme "Planete majmuna", "Starog divljeg zapada", "Zelenog sunca" i mnogih drugih klasika koje sam bio u prilici da vidim na bioskopskom platnu kada su se premijerno prikazivali. A jedna od prvih knjiga koje sam imao - i pročitao - bilo je (za decu prilagođeno i skraćeno) izdanje romana "20.000 milja pod morem" Žila Verna. I to je bilo - to. Ostalo je, što se kaže - istorija.
Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/