Ovogodišnji – #Digital2016 – trajaće 2 dana – 15. i 16. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva u galeriji Belgrade Waterfront, zgrada „Geozavoda“ u Beogradu.
Na panelu "Nacionalni emiteri u digitalnom dobu" učestvovaće i Elvir Švrakić, od juna 1992. CEO Hayat Sarajevo.
Pre godinu dana na konferenciji Digital 2015 govorili ste o tome da ima mnogo medija u regionu i da je marketinški kolač sve manji. Koliko se situacija promenila do danas?
- I proteklih godinu dana marketinški kolač u BiH se i dalje umanjuje, a za to su krivi „veliki“ mediji, koji diktiraju tržišne cijene. Situacija se i dalje komplikuje, jer mi u BiH imamo skoro 7 tv stanica koje su po retinzima i uticaju skoro jednake, a realno marketinški budžet može pokriti troškova maximalno četiri. Slična situacija je i kod radio stanica, outdoora, ali i digitale. Samoregulativa ne postoji. Pojedini direktori ili sales agenti bukvalno odu do klijenta, i ako im taj dan treba 250 eura, oni će za taj iznos prodati cijeli mjesec, 30 sekundi, 5 puta dnevno, što je deset, petnaest puta ispod cijene.
Kakva je medijska slika u BIH? Da li smatrate da ima puno medija i da ne mogu svi da opstanu?
- Da, u BiH imamo 150 elektronskih medija, od toga preko 45 tv stanica. Marketinške budžete klijenti i agencije ove godine su splitovali i znatne budžete na digitalu, koja u BiH nije uređena, tako da sve manji budžet dijelimo na mnoštvo medija. To ne bi izdržalo ni mnogo bolje uređeno tržište, sa manjim brojem profesionalnih medija.
Koliko nacionalni emiteri u regionu idu u korak sa digitalnim globalnim trendovima, ako izuzmemo kupovinu licenci?
- Nacionalni emiteri u regiji zaista kasne u svemu za komercijalnim medijima. To i ne čudi, jer oni imaju sigurne prihode od taxi/pretplate, tako da ne ulažu trud u razvoj u bilo kojem segmentu. Ako posmatramo nacionalne tv stanice, kvalitet slike i iz Hrvatske i Srbije i BiH, je mnogo lošiji od komercijalnih stanica. Digitalizacija koja je završena u Srbiji i Hrvatskoj, skoro da ništa njima nije donijela, jer nemaju motiva, ideja, oni su dinosauri u ovom poslu. Opstaju samo zbog sigurnih prihoda.
U kom smeru bi trebalo da se menjaju televizije kako bi opstale u budućnosti?
- Televizijski programi će se profilirati, pojedine tv stanice će ići prema povećanju profesionalne produkcije, a neke će se okrenuti sportu, ili muzici, filmskom programu, . . . Obzirom da postoji mnoštvo takvih kanala, profilirano sportskih, dokumentarnih, filmskih, serijskih, opstat će tv stanice koje istraju u svojoj viziji.
Program konferencije i način prijave možete pogledati na linku www.color.rs/digital2016