U Beogradu na Kalemegdanu, na Savskom šetalištu, kod fontane “Borba”, Muzeju Vuka i Dositeja, Francuskom institutu i Baranoya Caffe Baru istraživači će na otvorenom predstaviti sebe i svoje ideje u novim, atraktivnim i interaktivnim programima koji su prilagođeni svim uzrastima i ne zahtevaju predznanje.
Na centralnoj lokaciji, Savskom šetalištu na Kalemegdanu, iz najrazličitijih istraživačkih uglova svi posetioci će imati priliku da sagledaju fenomen migracija.
U saradnji sa arheolozima Narodnog muzeja, zahvaljujući znanju iz ove oblasti, svi zainteresovani će dobiti priliku da se oprobaju u ulozi istraživača i pustolova kakav je Indijana Džons i otkriju dobro čuvane arheološke tajne. Istraživači iz Etnografskog instituta SANU spremili su kofer pun znanja i odgovora na pitanja… koji su sve to razlozi zbog kojih se ljudi sele? Ko su gastarbajteri i gde sve oni žive? Zašto smo svi mi po malo (ili malo više) migranti? Na sva pitanja o svemirskim destinacijama, odgovore imaju astronomi a najzanimljivija su kako se vrše istraživanja u astronomiji i iz prvog lica kako izgleda radni dan jednog astronauta? O pticama koje migriraju svakog proleća i onim što letuju u našim prostorima, svoja znanja svim posetiocima manifestacije preneće istraživači Društva za zaštitu ptica Srbije. Sve tajne vode, kao izvora života, i tome kako putuje, zašto iz nekih oblaka pada kiša a nekih sneg i šta se desi kada se oblaci sudare, otkriće učesnici iz Istraživačke stanice Petnica i Centra za promociju nauke. Kako to migracije mogu uticati na kulturu jednog naroda? Koji su sve narodi ostavili trag u našoj izvornoj muzici? Kako se prepoznaje zaostavština drugih kultura u narodnim pesmama, igrama i nošnji? Na ova pitanja odgovaraju istraživači iz Fakulteta muzičke umetnosti.
U Muzeju Vuka i Dositeja, istraživači iz Narodnog muzeja, na primeru će pokazati šta znači kada kažemo da je jezik “živa stvar”. Uz pomoć reči koje više ne postoje u našem jeziku (poput ajgir, alav, alamunja, švester, švindler, švićka) svi zainteresovani saznaće kako se srpski jezik menjao kroz vekove, koje su izvorne srpske reči i šta predstavljaju migracije jezika. Svi oni koji vole društvene igre, poput “Čoveče ne ljuti se”, pozvani su da krenu u edukativnu šetnju antičkim putevima rimskih vojnika kroz Srbiju i naoružaju se znanjem za poneti, a sve to u okviru programa “Nadmudrivanje sa naučnikom”.
U Baranoya caffe bar(Nikole Spasića broj 3) organizatori Noć istraživača pozivaju sve one koji vole kvizove, da se oprobaju u takmičenju protiv ekipe naučnika. Pored dobre zabave sve posetioce koji pokažu znanje očekuju i pokloni!
Četiri ćoška, EU, Evo, Viki i Lokalni, poput četiri strane sveta, simbolično će označiti neobuzdane migracije ideja, znanja i evropskih vrednosti u svim pravcima i smerovima.
Kroz EU ćošak, u Francuskom institutu i na Savskom šetalištu, svi zainteresovani dobiće priliku da prate naučne i lične priče istraživača i saznaju kako je moguće uz pomoć Evropske unije ispuniti naučne snove. Istraživanje različitih naučnih fenomena - i u EU i u Srbiji, uz pomoć različitih stipendija i evropskih projekata, predstaviće naši uspešni i mladi istraživači.
Evo ćošak, smešten kod fontane "Borba" na Kalemegdanu, kroz igru, razgovore i kviz upoznaće posetioce Noći istraživača sa teorijom evolucije kao i zašto su migracije važne za neku vrstu.
Lokalni ćošak, takođe kod Borbe na Kalemegdanu, vodi do istraživača različitih uzrasta i njihovih različitih putanja koje inspirišu generacije mladih, osvetljavaju lokalne probleme i podsećaju na važnost nauke u svakodnevnom životu.
Kako postati član velike zajednice koja svakodnevno doprinosi kreiranju slobodnog znanja i sakupljanju pouzdanih izvora informacija koji su dostupna celom svetu, jeste pitanje na koje će odgovor dobiti svi oni koji posete Viki ćošak, smešten u Muzeju Vuka i Dositeja.
11. Evropska Noći istraživača, održaće se u više od 250 gradova a ova manifestacije ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet na bolje. U prošlogodišnjoj, jubilarnoj, desetoj Noći istraživača učestvovao je 1,1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova Evrope i sveta.
Koordinator ReFocuS projekata Noći istraživača u Srbiji je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ sa partnerima: Prirodno matematičkim fakultetom iz Niša, Centrom za promociju nauke i Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca.
Noć istraživača finansirana je iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska Kiri.
Prijatelji i sponzori Noći istraživača su DOGA digitalna i ofset grafika, Alma Quatro i Info media group.