Na taj način obe strane će sasvim sigurno biti pošteđene mogućnosti da se raspravljaju usled nerazumevanja, ako već neslaganje ne mogu da ispeglaju. I da, činjenica da govorite istim jezikom nije od pomoći; iskustvo mi govori da je ponekad lakše izaći na kraj i objasniti se sa nekim strancem nego sa domaćima. A razlog najvećim delom leži u, što bi naši zapadni susedi rekli, različitim SVETONAZORIMA, to jest pogledu na svet, kao posledici različitog backgroundsa i kućnog vaspitanja.
Evo, na primer, čitam u Blic Pulsu intervju sa našom glumicom na privremenom boravku u USA Katarinom Radivojević koja kaže kako je zbog „proklete“ Amerike poludela. Da me ne shvatite pogrešno, u prvi mah sam pomislila kako je to moguće, pa lepa Katarina ni dok je ovde živela nije bila baš, što bi se reklo, uobičajan primerak. Više nešto kao čudna CVEĆKA, prilično kratkog fitilja i uvek nekako raspoložena za raspravu i „ubeđivanja“. Jasno, intervju me je momentalno zainteresovao, te sam krenula pažljivo da čitam o čemu se radi.
Već posle nekoliko rečenica, shvatila sam da Miss Radivojević i ja prilično različito gledamo na stvari. Naime, za nju je ludilo ono što je za mene deo sazrevanja - činjenica da je malo smanjila doživljaj sa svojim egom, jer (gle čuda) čokolada i slatkiši ne padaju sa neba. U prevodu, do uloge se (naučila je to Katarina u Americi) ne dolazi zahvaljujući nekakvim srećnim okolnostima i obrtima, već mora ozbiljno da se baci na posao. Taj problem ona, kako i sama priznaje, u Srbiji nije imala – ovde su joj slatki komadi i ozbiljne uloge padali skoro pa svakodnevno. I još nešto muči ovu glumicu, a to je istovremeno izazov i za većinu njenih koleginica i kolega – ne govori engleski, tačnije govori ga sa jakim akcentom. E, to već jeste realan problem, koji teško da će uspeti da prevaziđe. Jer, jedan je Šerbedžija, zadužen za uloge istočnoevropskih mafijaša i kriminalaca... Za ostale u Holivudu i okolini uloga nema, osim ako nisu Sergej Trifunović ili Mira Furlan, koji engleski govore perfektno.
A kad smo već kod glumaca, red je da se osvrnem i na tek završeni Filmski festival u Veneciji, koji je ove godine za nas bio dodatno zanimljiv, s obzirom da su Lidom prošetali reditelj Emir Kusturica i glumica Sloboda Mićalović. Odmah da kažem da je haljina sa potpisom Verice Rakočević, u kojoj je naša glumica zablistala na crvenom tepihu sjajna – prava mera elegancije, protkane motivima srpskog kulturnog nasleđa (za one koji nisu videli, Sloboda je u trci za Zlatnog lava prošetala u dugačkoj crnoj haljini, kombinovanoj sa srebrnim JELEKOM). I ja na tu temu, osim da je možda mogla da koristi (besplatne) usluge festivalskih frizera i malo osveži lokne, nemam nikakvih primedbi. Ono gde sam ostala neprijatno iznenađena i zatečena jeste Slobodin (o Kusti da i ne govorim) stajling za press konferenciju i vožnju brodićem do Ostrva. Lepo ne znam koji je od ta dva stajlinga bio veća katastrofa. Ne znam čijom zaslugom, tek dugačke haljine (bela za brodić i pink za press) su teški promašaj. Pa, pobogu, zar niko nije mogao da pogleda kako se za te dve prilike oblače (i šminkaju, i friziraju) velike zvezde poput Ejmi Adams, Ema Stoun, Natali Portman i ostale holivudske glumice sa A liste? A ne, nama je izgleda lakše da se predstavimo kao zonska liga. S tim izgleda odavno nemamo problem, jer malo je onih spremnih da se pozabave ovom problematikom, bez obzira na činjenicu da je danas taj posao, zahvaljujući internetu, što bi se reklo - piece of cake. Ili je možda i ovde reč o poslovičnom srpskom inatu, tradicionalno usmerenom u korist vlastite štete. Nemam pojma, ali eto baš mi je žao što smo propustili još jednu sjajnu priliku da pokažemo kako i mi ponešto znamo i umemo.
Za razliku od njih, nekad manekeni, potom voditelji, a danas preduzetnici u dizajnerskim vodama, Marija Tarlać i Boško Jakovljević, na beogradskim ulicama SKOCKANI su po svetskim standardima. Gledam ih na fotki u Svetu i što se kaže – ne mogu da ih se nagledam. Ništa preterano, sve sa merom i besprekorno i što je najbolje – oboje svoje odevne kombinacije nose sa zavidnom ležernošću. Lepo vidiš da im je sve potaman. Šta da kažem, da nam je više takvih, pa da ne brinemo kada oni poznatiji među nama krenu u beli svet da nas predstavljaju.
A za one kojima ovaj dvojac nije dovoljno lekovit nakon blama u Veneciji, da napomenem da se na istim stranama mogu videti još dve sjajno stilizovane dame – prva je naša košarkašica Milica Dabović, kojoj (ako je suditi po izgledu) baš prija pečalba u Francuskoj, a druga je naša poznata pevačica Ana Stanić, za koju se ne sećam da je u nekoj bližoj (a možda i daljoj prošlosti) modno omanula.
Još jedna Ana me je ove nedelje prijatno iznenadila. Reč je o glumici Ani Sofrenović, koja je za magazin Hello vrlo mudro govorila o roditeljstvu, a ono što me je dodatno oduševilo jeste da ova dama (za razliku od većine njenih vršnjakinja) izgleda i nosi se upravo onako kako bi i trebalo to da radi žena u njenim godinama – elegantno, jednostavno, stilski definisano i bez nekakvih trapavih i neprimerenih pokušaja da izgleda kao devojčurak. Bravo Ana, sve je na tebi – od moderne fizure i diskretne šminke, preko odela, pa do elegantne cipele na „normalnu“ štiklu - besprekorno i sve ti sjajno stoji. A ono najzanimljivije jeste da tako stilizovana Ana ne izgleda nimalo starije, niti manje PRIVLAČNO&sexy. Naprotiv, u prvi plan je stavljeno ono što treba da se vidi, a ono manje reprezentativno je vešto prikriveno. Rezultat, Ana izgleda odlično – sveže, negovano, pristojno i zavodljivo taman koliko je potrebno. A to je za ženu njenih godina, koja je pritom i majka, istovremeno i najlepši kompliment na račun izgleda.
Što se treće Ane (pevačica Ana Kokić) tiče, situacija nije tako sjajna. Kokićka je na nedavnom nastupu izabrala haljinu koja s jedne strane nimalo ne laska njenoj ne baš tananoj, niti izduženoj figuri, a sa druge podrazumeva izlazak na scenu bez donjeg veša. Pošto mi je Ana (otkako sam videla kako je pevački i plesno „skinula“ Pink u pesmi Try) simpatična, ovog puta neću biti zlurada, te ću i komentare tipa „muž potpisao za rumunski klub, a ona smesta skinula gaćice“ preskočiti, ali bih joj svakako savetovala da se sledeći put obuče kako njenoj nešto raskošnijoj figuri, godinama,statusu i pevačkim mogućnostima (Ana, za razliku od nekih njenih GOLOGUZIH koleginica, ume da peva) priliči. U tom slučaju (jer mi je Ana, kao što sam već rekla, simpatična), obećavam da ću brzinom svetlosti zaboraviti ovaj trapavi i nesrećni modni izlet. U suprotnom, Kokićka će se naći u grupi selebritija kojima, umesto onoga šta i kako rade, novinari komentarišu butkice, miniće, celulit i dekoltee. A to bi već bila prava šteta...
Još jedna dama, ali ne Ana, već Goca (Tržan) ovih dana baš nije trijumfovala. Pritom se kod nje ne radi o stilskim vežbama i promašajima, već o ponašanju za koje verujem da bi trebalo da što pre koriguje. Ne znam da li sam se već izjašnjavala na tu temu, a i ako jesam nije zgoreg da ponovim. Nemam ništa protiv veza između nešto starijih dama i mlađih frajera, ali pod jednim uslovom – da se on u vezi i prema ženi ne ponaša kao KLINAC. U tom slučaju, pametna žena treba da pobegne od njega glavom bez obzira, osim ako nije voljna da se svako malo budi (kako to sa balavcima obično biva) pokakana. Naravno, postoji i druga opcija – da želite da se u vezi igrate mame i sinčića. Ali, u tom slučaju mamica ne bi trebalo da bude ljubomorna što njenom malo nestašnijem detetu na Viber stižu misteriozne poruke u dva sata posle ponoći. Dete je, pa nek` se igra. Upravo se nešto slično, čitam u Staru, nedavno desilo Goci i Raši. Sve je bilo super, ekipa sjajna, druženje&zezanje, dok mužiću mobilni nije počeo da zvecka. E, tu prava žurka tek počinje. Nisam pametna i ne znam ko je od njih dvoje u svemu tome ispao veći klinac – on koji svoje nestašluke ne ume siroma da hendluje ili ona koja se sa njim (iako iskusna žena, sa jednim brakom iza sebe) nastavlja i raspravlja kao neka balavica. Rezultat- umalo se nisu potukli oko telefona, a da problem nisu ni počeli da rešavaju. Dakle, Goca se „probudila“ ukakana, pa još u povećem društvu ili, što bi se reklo, pred svedocima. Za početak, dok ne pređu na ozbiljniji trening, možda ne bi bilo loše da nauče da svoje svađe i rasprave ostave za kod kuće. Nije lepo, niti pristojno svojom intimom opterećivati nedužne ljude, poznanike i kolege. Ti bi Goco, ako neiskusni Raša već nema pojma, to trebalo da znaš...
A za vedre tonove i dobro raspoloženje ove nedelje zaslužna je voditeljka Nevena Madžarević. Ruku na srce, nemam pojma o čemu je pričala u intervjuu (nešto u fazonu „šminkanje kao relaksacija“, ako se ne varam), ali jedno znam - ova mlada žena je PRELEPA. I to ne samo zbog lepo raspoređenih kostiju, pravilnih crta lica i platinastoplave kose. Nije to tek još jedan par božanstveno plavih očiju. A ne, u tim očima se vidi i da je Nevena nešto u životu pročitala, da je pametna i svesna sebe i drugih. I to je, zajedno sa očiglednom činjenicom da vodi računa o svom izgledu i nezi, upravo ono najlepše na njoj. Nevena ne mora da nam objašnjava kako prava lepota dolazi iznutra; to je u njenom slučaju više nego očigledno.