Baš kao što teško da će mi ikad postati ne simpatično, već eventualno prihvatljivo da dame u izvesnim godinama (čitaj posle pedesete) ulicom šetaju ili se pojave na nekom javnom događaju u majici na bretele ili bez rukava. Jednostavno, ne ide – niti izgleda lepo, niti im pristaje.
Upravo se u takvu jednu modnu katastrofu upustila pevačica Snežana Đurišić. Čitam u Svetu, kako je ona mlada duhom ovog leta ludovala na Ibici i tako to... Šta da kažem, neka letuje žena gde i kako hoće, pod uslovom da malo povede računa o tome kako izgleda na javnom mestu. Kod kuće, unutar svoja četiri zida, naravno može i u minićima da đuska uz omiljenu pesmu ako joj se tako hoće, ali draga Snežo, na ulici se u ovom „MASTIF“ izdanju više ne pojavljuj. Majica je lepa, nema šta, ali bi u tvom slučaju kombinacija sa maramom za topao dan, odnosno, sakoom ili jaknicom kad zahladi, dala fantastične rezultate. Poštedi nas, please, jakih mišica i viška kože. Jeste sve to prirodno, ali ne mora baš ovako na izvol`te da se servira.
Nisi ti tamo neka Soraja pa da sve što imaš, upakovano u garderobu za barbike, staviš u izlog. Pa čak i ova starleta ima neku svest o tome da se baš ne može svuda kako hoćeš. Evo, gledam kako se za odlazak na sud malo upristojila. Naravno, koliko je bila u mogućnosti. Ali, barem je stavila nešto (farmerice i majicu, brushalter je već preambiciozno za očekivati) na sebe. Ok, u njenoj standardnoj BUSINESS uniformi – šorts/tange + topić/topless je ne bi ni pustili u zgradu Suda, ali bitno je da svako, kada hoće ili mora – ume.
Drugim rečima, nije problem u tome što neko ima višak kilograma, malo više godina ili, hm, ne baš reprezentativnu profesiju. Problem je kad taj neko toga nije svestan i kad misli da je upravo ta besvesnost nešto kao sloboda duha i nesputanost energije. E, pa nije. To vam je, drage moje dame, nedostatak elementarne pristojnosti i neretko osnovne lične higijene. U prevodu, žena u šestoj deceniji u majici na bretele može još jedino da sprema kuću i pere prozore, dok bi dame kojima je za obavljanje delatnosti neophodan kostim isti trebalo da, po završetku radnog vremena, okače na vešalicu.
A nagrada za ovonedeljni SUPRISE ide u ruke Elene Karić, za koju sam u prvi mah pomislila da je u pitanju francuska glumica Odri Tatu u filmu „Čudesna sudbina Amelije Pulen“. Rekla bih da ovaj makeover, koliko god da je uspešan, nije rezultat vrednih ruku naših plastičara, već frizera koji je Eleninu dugačku kosu prilično skratio. Pored toga, izgleda i da njeni sve duži boravci u kući na selu daju vidljive, estetske, rezultate. Elena, skromno našminkana i u širokoj haljinici i ravnim cipelama, deluje srećno i zadovoljno. Rekla bih čak mnogo srećnije nego što je to ikada bila u Femme fatale životnoj fazi. Ili bih ja volela da je tako... U svakom slučaju, meni se ova Elena mnogo više dopada.
S druge strane, kada pogledam kako su se ovih dana skockali novopečeni mladenci Ana Nikolić i Rasta (Stefan Đurić, ako se ne varam), toplo bih im preporučila da na medeni mesec, umesto u Meksiko kako najavljuju, odu na neko naše selo. Po tome kako su oboje na sebe haotično&histerično nabacili gomilu nekakvih krpetina kojima se ne vidi ni početak, a ni kraj (baš kao ni poenta) mislim da bi im zdrava ORGANIC ishrana, malo više sna i boravak na svežem vazduhu, daleko od gradske vreve i frke prijao i doneo puno toga dobrog i korisnog. Meksiko može i da sačeka, a u međuvremenu bi Ana mogla da skokne do frizera. Mislim da bi jedno kvalitetno šišanje bilo višenego prijatno iznenađenje i za nju samu.
Vest da je Marija ŠERIF(ović), sve sa slikom kao dokaznim materijalom, nalakirala nokte (u pitanju je crni lak) za mene je utisak nedelje bez konkurencije. Šta da kažem, do pre neki dan bilo bi mi verovatnije da, recimo, Bred Pit skokne do Beograda ili da Katarina Radivojević dobije angažman u Holivudu, nego da vidim Maru namanikiranu. Sve mislim, desilo se (kao u američkim limunadicama) slučajno – ono kao pevačica čekala da joj operu novi auto, pa ušla u salon pored auto perionice. A onda se noktarka malo zanela i - eto ti nalikiranih noktiju. Srećom pa ostatak stajlinga – frizura, pocepane farke, majica – nije puno menjala. Još nam samo na sva ova čuda fali Marijina Molitva u suknji...
Što se vica nedelje tiče, za to se pobrinula pevačica Katarina Grujić, koja je preko medija prozvala rijaliti zvezdu (u slobodno vreme, ako se ne varam, vlasnicu nekakvog beauty salona) Zoricu Dukić da ju je „iskopirala od glave do pete“. Stilski, naravno. E, to je baš onako da se čovek slatko nasmeje i to iz vrlo prostog razloga: zamišljam jednog KLONA kako proziva drugog za plagijat. Kaća draga, nisi valjda stvarno utripovala da si se ti prva setila tesne (dva broja manje) haljine, vrtoglavo visokih potpetica, dekoltea do pupka i pućenja usana. Pa to je još Merlinka davnih dana patentirala...
Šta da kažem, smešno otprilike koliko i Stanijine pretnje da nam sprema opasno iznenađenje. Bojim se da u njenom slučaju, nakon što smo je upoznali iz svih uglova i nakon što je propevala, teško da sad tamo neki duet može nešto novo da donese. U njenom slučaju, prostor za šok i nevericu moguće je pronaći jošsamo u ilegali, odnosno, u varijanti „24 sata bez ijedne njene fotke“. Sve drugo je ofucano, potrošeno i već viđeno.
Koliko god da mi pad temperature kao vesnik jeseni ne prija, toliko me s druge strane povratak naših selebova u prestonicu baš raduje. Krenuli su i prvi kokteli, a na njima svega. Za početak, drago mi je da vidim Slađanu Milošević u top formi. Šta da kažem, da je nema trebalo bi je izmisliti. Svojim originalnim stajlingom ona je jedina mogla da parira odlično skockanim stranim gostima na nedavno održanoj manifestaciji „Zenith – 24 sata elegancije“; događaju na Belom dvoru posvećenom automobilskoj kulturi, rafiniranosti i kvalitetu. Ostatak zvanica, za koje ne sumnjam da su dali sve od sebe ne bi li zablistali te večeri, jednostavno pored ovakvih majstora stila izgledaju kao da su stigli iz nemačke burde (odokativno - april, 1975).
Što se proslave 20. rođendana Blica tiče, pojavili su se svi i to doterani, preplanuli i nasmejani. S obzirom da su se gosti mahom pri izboru garderobe držali ZICER crno/belo/crveno kombinacija, na slavlju nije bilo nekih većih modnih iznenađenja. Ono što mi je u tom moru korektnosti zapalo za oko jeste da sve mlađa i zategnutija Lepa Brena u poslednje vreme uglavnom bira društvo svojih sinova, dok Boba valjda sedi kod kuće, gleda TV i gricka prasetinu. Ovog puta se modno ujednačena na proslavi pojavila sa sinom Stefanom, koji ipak ima za nijansu bolju frizuru od mame. Nemam pojma o čemu se radi, možda je te večeri bila visoka vlaga ili je možda pevačica nedavno promenila lak za kosu, tek Brenina frizura izgleda kao da je zaboravila da se počešlja. Što se odevne kombinacije tiče – Breno, ne bilo ti teško, objasni koleginici Đurišić kako dama može vešto da prikrije one delove nadlaktica koji baš i nisu za prikazivanje.
S druge strane, dok gledam kako se Nataša Bekvalac opravila za ovu priliku (neki crni mantil, šta li, koji izgleda kao kostim za drugi deo „Veštica iz Blera“), mogu jedino zaključim da to baš i nije bilo njeno veče i da bi joj moguće bilo pametnije da je ostala kod kuće. Ako ništa drugo, bar je tu u najmanju ruku čudnu torbu mogla da zaboravi... Ovako ne preostaje ništa drugo nego da ja što pre ovaj modni košmar obrišem sa hard diska.
Što se selebova na proslavi Telenorovog rođendana u Mikser hausu tiče, prvi što mi je upalo u oči jeste da se marketinški mag Srđan Šaper baš onako fino pufnuo. Ne sećam se da je ikad ranije imao ovakav STOMAČIĆ, koji je izgleda prilično iznenadio&zatekao nespremnim i njegov (rekla bih iz mršavijih dana) sako. Slično je i sa pantalonama, koje su se ili skupile na hemijskom, ili otišle malo više u širinu, nego u dužinu. Gos`n Šaper, jednom Idolu ovo ne priliči, te izvol`te izaberite – dijeta ili penzija. Za ovo drugo je verujem još rano, te trk u teretanu što pre!
Što se dama tiče, pevačica Sara Jovanović u mini haljinici je možda i bila najšarmantnija, ali je zato haljina kreatorke Suzane Perić nesumnjivo bila najkraća. Baš kao što su i patike (?!) Verana Matića bile najcrvenije. Valjda na radost. Jer, „na modu“ baš i nije.