Za njihovu popularnost i širenje po zapadnom svetu zaslužni su drevni Egipćani i Feničani. Zbog dugog roka trajanja od davnina se koriste kao izvor energije na dugim i napornim putovanjima.
Bile su obavezne na brodu Kristofora Kolumba, davale su energiju Robertu E. Peariju tokom pohoda na Severni Pol, astronautu Skotu Karpenteru u svemiru 1962. godine, te vojsci generala Hanibala kod prelaska preko Alpa.
Danas se najviše cene zbog finog ukusa i povoljne cene, a odlična su zamena za slatkiše. Najpopularnije su u pripremi kolača, te imaju brojna lekovita svojstva.
Suvo grožđe je odličan izvor energije jer sadrži djetalna vlakna i mnoge fitonutrijente. Ima dvostruko više antioksidansa od svežeg grožđa. Dobar je izvor minerala kalcijuma, gvožđa, mangana, magnezijuma, bakra, flora i cinka, te vitamina B kompleksa: tiamina, riboflavina, piridoksina i folne kiseline.
Sto grama grožđica sadrži: 299 kalorija; 79,8 grama ugljikohidrata; 3 grama proteina; 0,5 grama masti; 3,7 grama dijetalnih vlakana (10 posto dnevne potrebe).
Vlakna u suvom grožđu pomažu u regulaciji težine i holesterola, smanjuju rizik od raka debelog creva, te poboljšavaju probavu. Idealne su za sportiste kojima je potrebna energija.
Zbog svog izuzetnog nutritivnog sastava preporučuju se svima. Kao i drugo sušeno voće, idealne su za konzumaciju u hladnim mesecima kada organizmu pomažu da nadoknadi potrebne vitamine i minerale.
Suvo grožđe sadrži i značajnu količinu železa koje direktno pomaže u lečenju anemije. Kompleks B vitamina pomaže u stvaranju novih krvnih ćelija, dok viši udeo bakra pomaže u stvaranju crvenih zrnaca.
Deluju antiupalno i antikancerogeno
Grožđice kao i grožđe sadrže resveratrol - polifenol koji ima snažno antiupalno i antikancerogeno delovanje, a ujedno smanjuje i holesterol. Studije potvrđuju da resveratrol pomaže u zaštiti od melanoma, raka debelog creva i prostate, koronarne bolesti srca, degenerativne bolesti živaca, Alchajmerove bolesti te virusnih i gljivičnih infekcija.
Smanjuje i rizik od moždanog udara. To čini tako da smanjuje aktivnost angiotenzina (hormona koji može uzrokovati povećanje pritiska u krvnim sudovima), a podstiče proizvodnju dušičnog oksida koji opušta krvne sudove.
Tamnije sorte posebno obiluju antocijaninima - antioksidansima koji štite od alergija, upala i tumora.
Čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova
Redovna konzumacija suvog grožđa povezuje se sa smanjenjem povišenog krvnog pritiska. Mnogi nutrijenti iz grožđica zaslužni su za to, ali najsnažnije delovanje se pripisuje visokom nivou kalijuma - 100 grama grožđica sadrži čak 749 miligrama kalijuma. Kalijum je mineral koji dokazano smanjuje napetost krvnih sudova i krvnog pritiska.
Regulišu šećer u krvi
U nizu studija pokazalo se da smanjuju nagle skokove insulina nakon obroka, koji mogu biti opasni za dijabetičare. Održavaju uravnoteženu apsorpciju šećera u organizmu i regulišu njegov nivo, što je od velikog značaja za obolele od oba tipa dijabetesa.
Suvo grožđe pomaže u oslobađanju hormona leptina i grelina koji daju osećaj sitosti, a to smanjuje mogućnost prejedanja i olakšava držanje dijete.
Čuvaju zdravlje očiju
Zbog udela polifenolnih fitonutrijenata grožđice su izvanredne za očuvanje dobrog vida. One štite od slobodnih radikala i pomažu u prevenciji makularne degeneraciju, slabljenja vida te katarakte. U njima je prisutan i vitamin A koji je takođe izuzetno važan za dobro očno zdravlje. On smanjuje rizik od pojave očne mrene i noćnog slepila.
Smanjuju kiselost organizma
Acidoza - kiselost organizma - može biti metabolička ili respiracijska. Izvor obe kiselosti je želudac. Kiselost organizma može dovesti do mnogih bolesti poput čireva, dermatoza, oštećenja unutarnjih organa, artritisa, gihta, gubitka kose, bolesti srca, tumora i raka. Kalijum i magnezijum iz grožđica su vrlo delotvorni u neutraliziranju kiselina u želučanom soku i regulisanju kiselosti organizma.
Čuvaju zube i kosti
Kalcijum i bor, prisutni u grožđicama, važni su u prevenciji osteoporoze. Bor je makronutrijent bitan za pravilnu izgradnju kostiju i apsorpciju kalcijuma. Naročito je koristan u prevenciji osteoporoze kod žena u menopauzi, a blagotvorno deluje na zglobove i kosti. Bor pomaže u zaštiti usne šupljine i jačanju zubne gleđi. Oleanolična kiselina prisutna u grožđicama igra posebno važnu ulogu u zaštiti zubi od propadanja, karijesa i lomljenja. Sprečava rast bakterija Streptococcus mutans i Porphyromonas gingivalis, glavnih krivaca za karijes.
Recept protiv bolova
Prelijte svetle grožđice votkom ili rakijom i prekrijte ih gazom. Ostavite najmanje sedam dana dok alkohol potpuno ne ishlapi. Nakon toga držite ih u vlažnoj posudi i jedite devet bobica dnevno.
Čišćenje jetre suvim grožđem
Pola čaše grožđica prelijte toplom vodom i ostavite da se 15 minuta natapaju. Zatim ih dobro isperite pod mlazom vode. Isprane grožđice stavite u čašu i do vrha sipajte prokuvanu vodu, ohlađenu na sobnu temperaturu. Ostavite da odstoji 24 sata. Idućeg dana, najbolje ujutro, na prazan želudac popijte napitak i pojedite suvo grožđe.
Lezite u krevet na sat-dva i stavite topli oblog ili termofor na desnu stranu stomaka.
Ovaj postupak obavlja se jednom nedeljno tokom mesec dana, dva puta godišnje.
Grožđice u kulinarstvu
Grožđice se mogu jesti samostalno ili koristiti u različitim vrstama slatkih jela, a ako ste maštoviti i slanih. Možete ih dodavati u jutarnje žitarice ili smutije, salate, testa, soseve ili pripremati s njima zdrave energetske pločice. Imajte na umu da zbog slatkoće mogu zameniti i deo šećera u kolačima.
Ekspresni džem od suvog grožđa
Stavite u blender 2 šoljice suvog grožđa i pola šoljice sveže isceđenog soka od narandže. Smiksajte i sipajte u teglu. Čuvajte u frižideru.
Izvor: alternativa-za-vas.com